Нова збирка богослужбених песама

Нова збирка богослужбених песама

Изашло је друго издање изузетне збирке црквених песама Дејана Ћирића и сарадника. То је збирка нотних записâ најчешћих тропарâ, стихирâ, црквених и богомољачких песама, химни, итд.  Аутор је скупио и/или у ноте ставио песме које су најпотребније за богослужбене и молитвене потребе или имају значај у животу православних Срба данас.

Ово дело почиње записаним руским напевима молитве Господње и Символа вере, византијским Богородице Дјево,  да би се на то наставили тропари и кондаци Божића, Васкрса и многих Господњих, Богородичних и светитељских празника. Посебно су ту присутне богослужбене песме Србима Светитељима, од Саве до Николаја, Платона Бањалучког и крагујевачких и прњаворских Новомученика, закључно са стихиром Србским Светитељима. Ту су и појања за парастос и опело (за соло сопран и хор). «Хвалите Господа» у чак пет напева и још много причасних и псалама, На ово се настављају тзв. богомољачке песме Св. владике Николаја (у раније познатим али и новим аранжманима које је направио аутор збирке) а ту су и новији појачки изливи побожних срцâ («Не дамо светиње», «Деца Неба»). Посебно место, разуме се, имају молитве Богомајци, као што је чувена песма «Марије Дјево» (Агни Партене) по напеву Валаамских монаха, руска «Царице моја преблагаја», кијевско «О Всепјетаја Мати», итд. Ту су и старе српске песме попут  «Симонида сан уснула» али и песме са Косова: "Бој на Косову", "Песма кнеза Лазара", "Два се царства никад не могу имати", "Суза Косова", "Славни граде на Бистрици"-химна призренских богослова и "Пећка кандила". Свеукупно, ова пребогата ризница мелодија има преко две стотине нотних записа!

Књига је од великог значај за оне који поју за певницом и за наставнике музичког или веронауке, али и црквене хорове. Песме су погодне за рад на часовима поменутих наставних предмета, као и за припрему светосавских приредби. Збирка се може купити у манастиру у Липовцу (20 км од Алексинца) и у Дивљанском манастиру (7 км од Беле Паланке). Штампано је свега 300 примерака, а надам се да  ће аутор наставити свој труд и обрадовати нас и са трећим, обимнијим издањем. Он  у предговору исказује наду да збирка буде прилог очувању црквеног појања и духовном просвећивању српског рода, те испољава жељу да дело буде „показатељ на путу Божијем, за све оне који Бога траже и Бога воле”. Мислим да му је жеља испуњена и да несебичан труд већ рађа добар плод. Наше је да сви заједно испунимо библијски призив: «Појте Богу нашем, појте!». (Псалам 47, 6).

Марко Радаковић