Кога ћемо све срести у храму Божијем?

Јул 25, 2022 - 10:00
Јул 26, 2022 - 11:13
 0  282
Кога ћемо све срести у храму Божијем?

Црква је Богочовечанска непролазна истина. Вечна и непобедива невеста Христова. За њу је сам Господ рекао: „Сазидаћу цркву своју и врата адова неће је надвладати" (Мт. 16, 18). Она је Нојева барка која и данас плови кроз немирне таласе бура овоземаљских, али и та која им несумњиво храбро одолева. Она је наша бања Витезда, која нас лечи и храни. Не лечи нас само од телесних болести, него првенствено од духовних обољења, од греха и грехопада. И не храни нас само овоземаљском храном, него храном живота вечног, како је написао Свети владика Николај: "Храна вечна, храна чиста, тело и крв Живог Христа" - дакле светим причешћем. У њој, пре него игде друго установљен је Богом благословени поредак. А места има за све и свако има своје место, уколико има љубави ка Богу и ближњем. На шта нас упућују и две највеће Божије заповести:

"1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.

2. Љуби ближњега свога као самога себе."

У сваком парохијском храму, између осталих, угледаћете свештеника. Он је тај који служи. Служи Богу и роду. Он за нас предстоји у најинтимнијем чину, најлепшем изразу љубави, оданости и поверења човека ка Творцу, а то је молитва. Саборна молитва у храму је незамењиви део живота сваког хришћанина. Свештеник који је мали апостол, рокополагањем добија тај свештени дар да буде својеврсни проводник благодати Божије, да је дели и умножава. Зато му прилазимо, целивамо десницу а он нас именом Господњим благосиља. Свештеник је онај који носи и проноси љубав. Увек и свуда, прво ка Богу а онда ка човеку. Па и када уплашени дођемо први пут у храм, он нас очински дочекује. И када види да често нисмо ни свесни где смо дошли а ни зашто, пушта нас да се привикнемо на дух који је потпуно супротан духу света. Чека да се умиримо, да нас не уплаши, не оптерети и не дај Боже не отера. Јер смо као људи осетљиви, горди, склони да окренемо леђа чим неко покуша да нас исправи и упути на супротно нашим лошим навикама, а камоли ако нас неко укори, и то једино и искључиво за наше добро и за наше спасење. Молимо се за своје свештенике, да им Господ да непоколебљиву веру, смирење, трпљење и снагу која је потребна за борбу сваке врсте у овом свету, али и са духовима поднебесја, који ће увек пре него нападну нас-напасти њих. Свештеници су наши лекари. Ако се лекар разболи и пацијенти неминовно тону у стање обољења.

У храму ћете срести у упознати дивне људе. Браћу и сестре за цео живот и што је најважније за вечност. Са некима ћете бити у добрим односима а са некима у још бољим. Душе се у храму присније осете и вежу. Они ће вас крепити, бодрити, бдиће над вама када је то потребно. Молиће се за вас и бити ваша породица. Духовна породица, која је често много чвршћа од оне телесне која нам је рођењем дата. У овој породици су сви једно у Христу Исусу. Он је посредник сваке те свезе и љубави. Хришћани су најдивнији људи, они због којих Сунце и даље сија а Господ нас све милошћу грли и љуби. Због таквих душа и ми немирни имамо прилику да се покајемо, да се поправимо, да преумимо и презремо своје грехопаде. У нади да ћемо једног дана престати са чињењем истих.

У храму ћете срести и оне, који су ту јер негде морају бити. Али Господ све прима. Допушта да су ту. И њих лечи као што лечи све нас. Често имамо прилику видети и "ревнитеље"  (под наводницима) који су иначе добре душе али немају меру и изгубе осећај. Који без благослова свештеника шетају као "мини самопрокламована патролица", исправљајући све око себе а собом се ретко баве, јер просто не стижу од свих оних који их окружују а које "морају исправити". Па ћете тако срести бакицу која се обраћа једној девојци која је први пут ушла у храм, просто је добила призив, а нити зна где је дошла а још мање шта се ту заправо дешава. Но љубављу и милошћу Божијом дошла је и то је оно најважније. Стала је пред икону Пресвете Мајке Божије звану "Умекшање злих срца", на којој су приказани мачеви уперени у срце Пресвете Богородице. Бакица јој је пришла и рекла: "Видиш дете, један од ових мачева је и твоја кратка сукњица. Немој жалостити тако Богородицу". Девојка се постидела, ражалостила и изашла из храма. Питање је да ли се икада више вратила...Исто тако, имате оне који ће вас након литургије зауставити питањем: "Зашто се ниси ни данас причестио? Да ниси под епитимијом?" Све и да је тако, свештеник је једина особа са којом се разговара на ту тему. И све радити по благослову а нарочито прилазити светој чаши. Па и када је епитимија у питању (ако јесте уопште), но то није тема за љубопитљивце. Уз то што је неприлично уз то је и непристојно. Такође има и оних који ће вас прекорети зашто нисте дали прилог на тас. Не знајући стање онога коме се обраћају.

Има свега, али је то из разлога јер су и у Цркву људи. Сви смо позвани на светост, а Црква нам је дата да ту светост задобијемо. Не да је заслужимо, јер је заслужити нећемо.

С тога у миру, без очекивања да ћемо тамо срести само анђеле и непогрешиве, са љубављу у срцу ка свима и свему, похитајмо у своје храмове. Ту смо сви како бисмо се поправљали и уподобљавали онима који су већ стали међ анђеле и свете, и којима се дивимо док гледамо раскошне и блиставе иконостасе. Те мале, предукусе раја..

Господ се дели бесплатно на исцељење сваке немоћи. Исти Онај Који је победио, смрт, свет, ђавола и сваку другу препреку која нас је прародитељским грехом удаљила из станова Оца Небеског.

Звона звоне, позивају.
Одговор ћемо дати да ли смо се одазвали.

Како је и сам Спаситељ рекао: "Јер је много званих, али је мало изабраних." (Лк.14.24)

????✏️Горан Маринић

Извор: Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/ 

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!