Антихристова методологија (2019.)

Antihristova metodologija

Октобар 27, 2022 - 15:35
Новембар 3, 2022 - 11:22
 0  79
Антихристова методологија     (2019.)
Антихристова методологија     (2019.)

Интензивније него раније размишљам у последње време о догађају који долази (можда не за наших живота, не знамо ми, Бог зна) а то је долазак архипреваранта антихриста, човека који ће означити близину коначног раслојавања међу људима до несхватљивих размера .. до међусобне мржње! Наравно да не алудирам ни на кога од нама данас познатих људи; опажам да је широм света у експанзији један процес који неодољиво подсећа на тај архетип око антихриста и опажам нешто застрашујуће а то је да ће људи веровати у то што он говори! Да, људи ће стварно мислити да је избавитељ, да је нормалан, да је истина то што прича! Тих малих парабола, тих архетипских слика овог великог трагичног догађаја, имате данас посвуда кроз многе мале Наполеоне, Нероне .. кроз све који су изокренули Христове Истине и представили их као своје. Напросто не могу да верујем на шта су људи (понављам – широм света) све спремни; до које мере да огрезну у лаж да је она постала њихова друга природа. А лаж поружни човека изнутра. Човек огрезао у лаж узнемирава својим присуством макар реч не рекао. Лаж је већ присутни пакао у души, душа је већ у паклу само је милост Божија одржава у животу и нуди јој шансу да се покаје; добро је то имати на уму. 

Где се зачиње то лудило подсвесног „присвајања месијанства“ које ће коначно антихрист објединити у једно "тело" (псеудо заједницу) када буде дошао да „спасава свет од немира и друштвених болести“? Почење тамо где и свако зло кроз историју - у одсуству литургијског Духа, Духа Светог који једини, кроз свете оце и Црквене Тајне даје могућност да се демистификује гнусоба тог архипреваранта и његових слугу, „корисних будала“,  широм планете убеђених да су заиста то што су уобразили да јесу. Огромна, дакле, лаж (састављена од низа мањих, неприметних) која је данас још увек уситњена и локализована на енклаве по свету ...али те енклаве су све веће, приближавају се и утапају полако у целину. Тачно време ових догађаја који претходе другом доласку Христа Господа је немогуће знати јер је то Бог задржао у својој власти. Не знају ни Анђели. С тим у вези пратим да се међу људима много придаје значаја речима извесних пустињака, и не знам кога све већ, како се тај преварант већ родио, како се "време испунило ..Господ само што није"!? Али све су то произвољности јер нам Спаситељ кроз Цркву каже, понављам, да о том "часу и дану нико не зна, ни Анђели, до Отац сам". Није дакле паметно много придавати значаја спекулацијама које се могу чути међу светом. Напросто Господ ће доћи без најаве, као муња кад севне од истока до запада; кад се нико не буде надао и најмање очекивао. Бар тако Он сам каже! 

Споменуто лудило почиње са друге стране (као канцер људске врсте) у СИНКРЕТИЗМУ који се у руху јагњета, кроз разна камелеонска друштва, данас провлачи кроз „демократске слободе“ и демократију схваћену, не изворно као народну вољу да бира свог вођу, већ на начин да је „све оно по човеку“ (па и психичка девијација) неопходност, нужност природе и непобитна истина подигнута на степен божанства која се чак широм света проповеда бомбама, немирима, подјаривањем дисидената, побуњеника, „бораца за слободу“ и све томе слично.

Неће, како рекоше и старији оци Цркве а и данашњи велики теолози, овај лудак (антихрист) бити отворени противник Христа! Напротив! У отвореном супротстављању би одмах био препознат. По личним греховним искуствима које сви имамо као архетипским сликама овог дешавања јер су и "Царство и ад унутра у срцима нашим", он ће на неки начин поручити: "Важи, буди ти православан али само си човек који има своје слабости па мораш разумети онда слабости свих и уважити их исто колико и своје." Свешће ту неопходну везаност за Христа на прихватање свих друштвених аномалија као на природне догађаје и тиме ће све људске особине легализовати дајући им исту вредност са Христовом науком. Већ деценијама и вековима он ради на ерозији Христових система вредности, вешто, подмукло, скривено, лукаво. У том походу скоро да говори: "Важи, Христос је кул тип; Црква је значајно историјско наслеђе и културна баштина која носи идентитет ..." а онда иронично додаје: "..али молим вас, васкрсење из мртвих или непорочно зачеће ..мало звучи неозбиљно за интелектуални свет. То су смислили попови али засигурно је Црква значајан музејски доказ да идентитет није шала и треба га неговати и чувати."

Погледајте, примера ради, суштину "комунизма" и "демократије" (схваћене као "све ми је допуштено јер смо само људи са својим правима")!? Номинално различите ствари, различита дакле имена, али суштински из истог котла; и једна и друга, кад занемаримо имена, изједначавају појмове, поравнавају умишљене "неравнине" по човеку и афирмишу ЈЕДНАКОСТИ по нашој болесној природи! Код обе ове друштвене појаве се у вертикали улази у облаке и маглу; негде се у вишим слојевима губи траг а он завршава свакако не у Христу већ у неком ко се, за разлику од Господа, скрива у непознаницама и катакомбама. Обе на свој начин одричу Христа, једна отворено а друга много опасније притворно изједначавајући Његову Личност са људским духовним болестима. Камелеонски га утапају у позадину свега људског и Он престаје да се види онаквим какав је. Обе ове друштвене појаве (демократија, комунизам) појављују се некако у исто историјско време - управо да би се једна представила као алтернатива оној другој тоталитарној; да би глумила слободу у односу на тиранију комунистичког режима и као таква личи на антипод комунизму .. али само у људској равни! У литургијској стварности  ..то је једно исто! Демократска обмана лажних једнакости са промоцијом слободе од греха и слободе за грех и нуди се као излаз од оне која влада страхом и ништа мање као и прва одрицањем Бога, промоцијом слободе од греха... другим речима: "човеку је све дозвољено" ..свака наказност, свака изопаченост! Вешт мађионичарски трик. На крају, кад се људи отрезне и почну да сумњају и демократија почиње да влада страхом, бомбама, санкцијама, меким ратовима .. гладовањем сиротих - једном речју по пројавним странама између њих разлика не постоји. 

(Ево управо сам малопре (21. април 2019.) чуо вест, тј. цитат са твитер налога, да су стварни сатанисти, дакле нешто што они називају својом "црквом", изјавили саучешће поводом пожара НотреДама као "културолошког симбола европске цивилизације"! Куд ћете бољи доказ да ће ђаво као идејни творац антихриста и његове тактике деловања чинити управо ствари које личе на друштвено прихватљиве, скоро да се разнежиш, а у суштини лопов који не улази на врата у тор већ подмукло улази на рупе у огради (које су без Цркве све веће) и прилази да убије и уништи све што му дође под руку.)

Перфидно, на овај начин свођења Цркве на културолошке образце и музејске експонате "само једне међу многима", отац лажи одсеца живог Христа из срца људи, одсеца у Христу живог Светог Саву и ставља га у музејске експонате; краде веру (као из приче о сејачу и семену) изопачује огледало које спомиње Апостол (1. Кор. 13. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо..") и човек престаје да види Христа, макар и магловито, већ само замусаног себе. Види своје "потребе" али кад му је Христос ишчупан из душе онда такав човек више нема препрека за испољавање порочности... и менталне (духовне) и биолошке. 

Све речено је модел који се већ вековима примењује широм света .. и ствара, кроз тајна друштва који су проповедници синкретизма, те споменуте енклаве људи отуђених од Цркве али и отуђене једне од других... јер једно без другог није могуће. Једва да их одржава оно елементарно "не дирам те, не дирај ме" .. о љубави нема ни говора. Све ће лукави изједначити и свести на оно по човеку, дакле, на оно што је Господ одлучно одбацио када се окренуо свом ученику Петру и рекао: „Иди од мене сотоно јер не мислиш што је Божије већ што је људско“! Господ је људски сентимент овде изоловао и назвао га болешћу (јер у нашим смртним и мрачним срцима све је смртно и мрачно) а Петар мученик је само желео да Христос не иде на губилиште; одвраћао Га је од тога као што би то свако од нас чинио из некаквог сентиментализма. Врло слично томе је и оно „ко воли више мајку, брата, оца, дете него мене, није мене достојан“. При том Господ не мисли да не треба волети своје ближње већ каже да само са Њим у срцу та љубав је аутентична и назидатељна; без Њега који је Љубав она извире из болесних делова срца; личи на љубав (јер смо ми "слика љубави" грехом обогаљена) али је само маскирано самољубље. Суштински лаж са којом Он не жели да има заједницу (управо то и значе Његове речи "није мене достојан") нити је та заједница у околностима самољубља могућа. Временом, јер смо грешни и смртни, љубав без Христа се охлади, не одаје се у окружење већ закржљала остаје унутра окренута себи и тада нас у ствари удаљава једне од других. Све теже се подносимо и не можемо да живимо заједно.   

Синкретизам који људске емоције, псеудо религије, мрачне философије, фантазије и психолошке сензације изједначава у исту раван са Васкрслим Господом је извор зла и увод у коначно обесмишљавање свега постојећег чиме ће обманути многе несрећнике који више неће бити способни да разликују истину од лажи! Вероваће у све што им се каже па макар већ сутра једна лаж искључивала ону од јуче.   

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!