Срце и мозак у љубави

Многи људи се воле, али нису у стању да направе квалитетну и стабилну везу јер имају међусобно неспојиве представе о томе како брак треба да изгледа

Ако желите да визуелно представите љубав, вероватно ћете нацртати срце. Како је љубав ствар срца, људи бирају срцем. Супротност је бирање из интереса, из хладне прорачунатости коју симболише мозак. У лажној дилеми бирања срцем или мозгом, огромна већина се одлучује за бирањем срцем.

Када људи бирају срцем, веома често се касније разочарају и зажале због свог избора. Млађи се често жале да стално бирају погрешне. Од оних који се боре да сачувају љубав у незадовољавајућим везама и браковима, преко оних који су преварени, остављени или разведени, све до усамљености оних који су без партнера дочекали позне године зато што њихово срце још није препознало правог – све то чини бројне доказе да бирање срцем није добар начин избора партнера.

Љубавна патња

Како онда бирати? Ако не срцем, да ли онда мозгом? Постоји ли нешто треће?

Уосталом, шта је то бирање срцем? Када кажемо „срце” ми користимо песнички језик да бисмо описали несвесне психичке процесе. Када бирамо срцем, ми у ствари препуштамо нашем несвесном да изабере партнера. А када несвесно изабере, онда очекујемо да се наша свест помири с тим избором и потруди се да веза успе. Када је нечије свесно изричито против несвесног избора неког одређеног партнера, настаје конфликт у којем превлада несвесно зато што је оно то које ствара снажне емоције.

Несвесни избор партнера се одвија по типу интуиције, коју дефинишемо као процес обраде информација, којег нисмо свесни, већ смо само свесни резултата овог процеса – доживљаја да нам се други свиђа, да смо се у њега заљубили. Не само да људи верују свом доживљају већ га сматрају изразом њиховог правог Ја. Што је интензивнија пријатна емоција према неком, а коју је на нама непознат начин створило наше несвесно, то смо уверенији да је љубав већа и да ће бити иста таква и у будућности.

Нажалост, много је доказа да је овакав начин размишљања заправо једна заблуда која је одговорна за велику количину љубавне патње. Проблем са заблудама јесте тај што људи који су у заблуди не знају да су у заблуди, него чврсто верују да су њихова уверења и начин размишљања и одлучивања исправни.

За оне друге који сматрају да њихов начин бирања партнера није добар, предлажемо модел у којем несвесни и свесни процеси сарађују, који им омогућује да споје срце и мозак. Ако нечије несвесно има тако важан задатак да изабере некога кога ће особа волети, провести заједнички живот и родити децу, онда би било добро да особа сазна шта носи у свом несвесном. Зато је први корак у сарадњи нечијег свесног и несвесног да особа упозна садржаје властитог несвесног и пронађе образац који се понавља у погрешним изборима.

Други корак је схватање и прихватање чињенице да љубав није довољна за успешну везу. Много је људи који се воле, а нису у стању да направе квалитетну и стабилну везу или брак. Разлог за то је што имају међусобно неспојиве представе о томе како би љубавна веза или брак требало да изгледају. Везе и бракови пропадају зато што двоје људи који се воле, непрестано и неуспешно покушавају да натерају оног другог да се уклопи у њихов концепт везе.

Одговори за срећу

Много веће шансе за добру љубавну везу и брак имају они који користе разум и своје познавање људи како би сагледали да ли особа према којој осећају снажну привлачност уопште може или не може да се уклопи у њихов концепт везе.

Нека од питања која треба да себи поставе приликом одлучивања су следећа: Како особа реагује у конфликтним ситуацијама? Да ли инсистира да увек буде по њеном или се увек увреди и повлачи? Да ли у конфликтима вређа и прети насиљем? Да ли особа жели да има децу? Како особа замишља одгајање и васпитавање деце? Да ли особа уме да управља својим новцем? Какав однос има са својим родитељима и да ли је превише под њиховим утицајем? Да ли особа другима ставља до знања да је слободна? Да ли је особа склона пороцима (алкохол, коцкање, дрога…)? И тако даље. Када би се људи одлучивали за везу имајући у виду одговоре на ова питања, имали би много више среће у љубави.

Зоран Миливојевић

politika.rs