Само светлост љубави узлази на Голготу

Врло је важно схватити да хришћанско одрицање од света не само да није одрицање од љубави према свету, него, обрнуто, представља први, истински доказ те љубави. Намерно сам рекао „према свету“, мада само могао рећи „према људима“, и онда нико не би био збуњен и не би ми наводио речи апостола „не љубите свет.“ Ту реч памте, а не разумеју је, а другу реч: „Бог заволе свет“ — нити памте, нити разумеју. Бог је заволео, а ето, ми не волимо и зато и не желимо да са-учествујемо у ономе о чему се даље говори у том тексту: „Јер Бог тако заволе свет да је Сина свог Јединородног дао.“ (Јн. 3,16)

А ми само судимо свету, с пуним судијским правом, иако је у том тексту речено да, „Бог није послао Сина свога да суди свету, него да се свет спасе кроз Њега.“ А како ми, који немамо љубав, можемо да се жртвујемо за људе? Само светлост љубави узлази на Голготу.

Не волети свет значи, пре свега, не волети самог себе, своју таму и грех; то означава, пре свега видети себе самог као тај сами свет, тамни и не-љубаван. И тада, у овако схваћеној нељубави према свету, у човеку почиње да руди зора љубави према људима, великог састрадавања према свету.

Сергеј Фудељ

srodstvopoizboru