Нови број „Српског Сиона” посвећен Светом Николају Жичком и Охридском

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном овогодишњем заседању препоручио је да се значајни јубилеји: сто четрдесет година од рођења Светога Владике Николаја (Велимировића), шездесет пет година од његовог упокојења и тридесет година од преноса његових моштију из Либертивила (САД) у његов родни Лелић код Ваљева на достојан начин обележе. У светлу ове топле препоруке, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г. Василија, редакција ”Српског Сиона” овај број посвећује управо анализи живота и делатности Св. Владике Николаја.

Садржај:

• Презвитер Александар Чавка, главни и одговорни уредник – Са уредничког стола

 Актуелни тренутак

• О историјском дану за Српски Сион и Епархију сремску – Патријарх Порфирије посетио Сремске Карловце
• Зорица Зец – о помену жртвама злочиначке акције ”Олуја”: Памтимо пострадале ближње, али не злопамтимо
• Конститутивна седница одбора за обнову и развој Сремских Карловаца – Савремени центар културе за историјски драгуљ
• Посмртни остаци вожда Ђорђа Стратимириовића похрањени у Сремским Карловцима – Добродошао кући, под небо Српске Војводине и твоје Србије!
• Драгана Шиповац – о помену страдалим Србима у Западној Крајини: Сећање на страдалнике
• Драгана Шиповац – о крајишком црквено-народни сабору: Крушедолска звона чувају успомену на страдале Србе

Тема броја:Владика Николај Жички и Охридски као инспирација

• Презвитер Станко Лакетић, професор Карловачке богословије – Свети Владика Николај као швајцарски ђак: Двоструки доктор наука
• Протонамесник Александар Р. Јевтић – Улога часописа Епархије жичке у време Епископа Николаја Велимировића (1919-1920 и 1934-1941): Чинилац изградње живота цркве
• Дарко Париповић – Заточеништво Владике Николаја Велимировића (1941-1945): Голготски пут духовног горостаса
• Зорица Стефановић – осврт на нека књижевна дела Св. Владике Николаја: Хиљаде страница богоугодних мисли
• Ивана Јокић – Владика Николај непревазиђени беседник: Надахнуће за читав род
• Вероучитељ Божидар Васић – Моле ли се Срби данас?

Светоотачка ризница

• Вероучитељ Ненад Весић – превод са енглеског ”Беседе о грешној жени” Св. Јефрема Сирина

Јубилеји

• Ђакон Будимир Кокотовић – поводом 80 година од упокојења: Животопис Епископа сремског Валеријана (Прибићевића

Историјско наслеђе

• Лазар Мирковић – Фрушкогорски манастири данас (наставак)

Савремени изазови

• Протојереј Јевто Павловић – Кад страх око очувања тела победи жељу за спасењем душе: Одрицање или рационални поступак у преломном тренутку

Веронаука

• Зорица Зец – семинар за вероучитеље Епархије сремске: Творци огромне војске Христове
• Божидар Васић – о празнику Св. Сисоја Великог у Угриновцима: Уздарје малишана заштитнику
• Драган Гајић – Ученици веронауке на литургијском сабрању у Кленку
• Стефан Радишић – Деца и млади из Лаћарка на „Моби“

Издавачки подухвати

• О књизи мр Предрага Миодрага ”Верска настава у Епархији смренској”

Поезија и проза Српског Сиона

• Милорад Попов, професор историје – Молитва за кишу 

Хронографија Епархије сремске 

Тема следећег броја: „Православни одговор на болести зависности“

Болести и бол уопште су биолошки прафеномени и као такви представљају снажне изазове човеку, његовој вери и погледу на живот. Болести зависности, као претеране и снажне склоности ка некој супстанци, материјалној или нематеријалној ствари, имају разноврсне манифестације. Тако постоје зависници од никотина, алкохола, дроге, али данас све чешће и од интернета, коцкања и сл.

Кроз већину болести зависности, будућа жртва кроз бег од реалности покушава да утоне у имагинаран – пријатан сан. Међутим, као у сваком сну и у овом сневач не може у потпуности да контролише оно што му се догађа, па тако почиње да испољава тамну страну своје природе.

Владета Јеротић у својој анализи болести зависности, међу бројним узроцима, издваја: погоршање унутрашњег психичког стања човека преласком из села у град (махом после Другог светског рата), распад патријархалне породице, тј. губитак ауторитета оца у породици, пораст незапослености и најзад опадање утицаја Цркве, као и вере уопште у послератној Југославији. За нас је нарочито значајно ово последње. Јер, услед строге одвојености Цркве од атеистичке државе у бившој Југославији, није постојала велика могућност за активно предузимање било какве шире акције. Стога је одговорност на свима нама да данас, када имамо слободу, спорадичне случајеве успешне личне иницијативе неких људи из Цркве уведемо у један свеобухватнији контекст.

Треба имати у виду да зависност може деловати разарајуће и на тело и на душу. Зато је значајан православни одговор, јер све чешће и део лекара настоји да душевне тегобе лечи кљукањем таблетама, заобилазећи прави лек. Обрађујући тему „Православни одговор на болести зависности“ наш следећи број ће покушати да понуди тај лек. Лек који није нужно у бочици или пилули…

Извор: Епархија сремска