Прича о Крсту

Март 29, 2022 - 13:46

0 50

Ноћас напорно дежурство...посебно тежак пацијент је био један млађи човек, зависник. Полусвестан, у ужасном стању, медицински и хигијенски. Бројни трагови убода на рукама и целом телу. Чак и на местима где би само очајнику пало на памет да се боде

Трудим се да га посматрам као животно угроженог пацијента и збрињавам рутински...Венска линија, седација, интубација, гасне анализе, биохемијске анализе, радиолошка дијагностика, терапија...

Али колико год се искључујем, не могу да не приметим колико је запуштен, на њему гардероба јадна, несретник босоног...Само једна ствар одудара од целе такве жалосне појаве: око врата носи богати сребрени ланчић са великим Распећем. То ми је врло необично, нарочито што из искуства са терена Хитне помоћи знам да зависници углавном распродају буквално све по кући, а накит први, не би ли нашли паре за своју несрећу. Питам се што ли је такав вредан комад накита задржао, како га није утопио за дрогу? Шта је било у том ланчићу јаче од његове силне, а погубне зависности која га лагано води у гроб?

Можда је разлог обичан, рецимо нека драга успомена...Неко ће рећи да је и он само обична, толико пута виђена несрећна прича...Можда никакве поруке ни нема...

Али...

До сржи ме погађа једна аналогија: зар нису и наши греси, тајне и јавне страсти и патње исто тако један запуштени и болесни организам? Зар се и ми не уздамо у Васкрслог Господа, као Јединог Лека и Лекара?

Желим да верујем да овај несретни дечко није свој крст чувао случајно... Желим да верујем да је Распети Христос ког је носио око врата његово кајање због своје немоћи да се одупре своме паду. Да за више од тога није умео, знао ни могао... Да се држао за танку нит покајања, макар не по свом уму, него по Божијој милости...

А Бог ће судити: и њему и нама...

Јер је први становник раја био покајани разбојник...

Јер ништа друго не би имало смисла...

Помјани га Господе у царству твоме!

- Бојана Узелац

facebook.com