Зашто је толико туге свуда око нас?

Понекад помислим: Зашто је толико туге свуда око нас? На крају крајева, ми се молимо, што значи да Бог мора бити на нашој страни! Зашто побеђују противници Цркве? И што бесомучније, што лукавије делују против Цркве, то су успешнији.

Могуће је да су тако размишљали и ученици Христови после догађаја на Голготи, када нису могли да побегну ван граница Јерусалима и плашили су се да се покажу људима. Седели су закључани.

Мало је вероватно да им је било шта јасно чак и када су хиљаде људи постали хришћани, а апостоли били отворено прогањани, затварани, чак и погубљени! На крају крајева, урадили су све како треба! Зашто Бог није стао у њихову одбрану? 

Поверење у Бога је можда главна ствар која мења свет на боље. Живот на земљи брзо пролази. Али у њему можете оставити најважнији траг – поверење у Створитеља! Само ово омогућава да се види куда даље. И смрт не постаје безнадежни ћорсокак.

Господ није напустио Апостоле. Он је свима дао снагу да учине јасно чудо, и свима показао милост Своју. И чудо светости је у њима настајало и расло, тако да је праг смрти постао пожељан! Он им је дао сусрет са Собом!

Важно је да схватимо да Бог зна када треба да нам дође. Али не да бисмо осетили нову жељу да се задржавамо на овом злу месту, већ да бисмо се охрабрили ми који Му остајемо верни: „Не бој се, иди до краја – ја сам с тобом!“

Овако налазимо Бога који нас заиста воли!

Архимандрит Алипиј Светлични