Постанимо оно на шта нас Бог позива
Понекад не живимо онако како заиста желимо, већ онако како смо научили да „треба“.
Да будемо савршени.
Да угађамо другима.
Да будемо јаки.
Да радимо напорно.
Да не погрешимо и да испунимо очекивања.
И када после много година почнемо да доносимо сопствене одлуке, може да се појави кривица.
Али та кривица не значи увек да радимо нешто погрешно. Понекад само значи да више не живимо по старим правилима која смо некада прихватили као своја.
Зато је важно да научимо да разликујемо туђа очекивања од сопствених вредности, а страх од савести.
Али ни аутентичност не значи:
„Радићу све што пожелим.“
Слобода без љубави, одговорности и савести лако постаје себичност.
Зато циљ није да постанемо оно што други желе од нас, али ни робови сваке сопствене жеље.
Циљ је да постанемо оно на шта нас Бог позива.
(Vrlinoslov)
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
