О животу у вишедетним породицама

Познајем живот неких вишедетних породица. Ја сам непосредни сведок који на питање како ти људи живе, како могу да опстану, како та жена може да издржи све то, обично одговарам: „Њима није ни изблиза тешко толико колико се вама чини који посматрате са стране.“ Наиме, можемо да разумемо бригу родитеља у ова тешка времена, али верујући људи морају да знају да Господ у својој љубави, и својим промислом неће никада дозволити да породице са више деце гладују. Напротив, Бог ће помоћи на разне често и неочекиване начине. И шта бива, управо те породице које имају више деце у свему бивају честитије, напредније, деца боље уче, боље се владају него тамо где је можда само једно или двоје деце. Бива и да су у тим породицама често сва деца одлични ђаци, да се баве спортом, уче стране језике и човек је срећан када их гледа како им Бог помаже и у свему успевају. Према томе, ако је човек верујући како може да не верује да га Бог неће оставити и да ће Бог помоћи ако буде имао и више деце. Према томе Црква никада никоме неће да прописује колико треба да има деце, али требало би да у неку руку ми православни Срби, бар у ово време када нас тако брзо нестаје, када практично изумиремо, да уместо једно – двоје деце, да нам буде просек барем, хајде да не претерујемо, троје деце. 

о. Дејан Дејановић