Свети Никодим : Кад си повређен

Када си рањен, јер си због слабости упао у неки грех, својом вољом и на своју штету, не бој се и не узнемиравај се због тога, него се одмах обрати Богу речима:

„Видиш, Господе мој, учинио сам такве ствари какав јесам, ниси ни могао да очекујеш нешто друго од мене, тако зловољног и слабог, него да паднем.”

И са болом срца жали због туге коју си нанео Богу и не збуњујући се, огорчен на своје прљаве страсти, посебно на ону страст која је постала узрок твога пада, опет реци:

„Нити бих стајао овде, Господе мој, и још бих горе грешио, да ме ниси задржао својом великом добротом.”

И захвали Му и воли Га више него икад, дивећи се великој милости Његовој, јер ти Он ипак пружа десницу Своју и помаже ти, да опет не паднеш у грех: 

„Ти, Господе мој, учини како желиш, опрости ми, и не допусти ми од сада да живим одвојено од тебе, нити да Те икад више растужим.“

Не размишљај да ли ти је опростио, јер то није ништа друго до гордост, сметња ума, губљење времена и обмана ђавоља, обојена разним добрим изговорима.

Зато, препуштајући се слободно у милосрдне руке Божије, подвизавај се, као да ниси пао. Ако се догоди да због своје слабости погрешиш много током дана и останеш повређен, не губи наду у Бога. И више окривљујући себе и више мрзећи грех, труди се да живиш разборитије.

Што више будеш имао потешкоћа у томе од стране непријатеља, то више упоран мораш бити. Након што си згрешио, потруди се задобијеш мир и спокој у свом срцу и храбро се обрати се Богу.

Јер, ова нелагода и узнемиреност коју имаш због учињеног греха, настала је због страха од сопствене осуде, а то значи да потиче из самољубља.

Дакле, начин да се задобије мир је следећи: да потпуно заборавиш свој пад и грех и препустиш се мисли о великој и неизрецивој доброти Божијој и Његовој жељи да опрости сваки грех, позивајући грешника на разне начине и разним путевима да се освести и сједини са Њим у овом животу Његовом благодаћу.

А пошто смириш свој ум овим и сличним мислима и размишљањима, онда ћеш се вратити свом паду. Када дође време за исповест (на коју те веома често позивам), сети се свих својих грехова, и са новим болом и тугом, и са намером и решеношћу да Бога више не растужујеш, све то исповеди свом духовнику. 

vimaorthodoxias.gr