Парадокс 21. века – деца у центру породичног живота, а родитељи им поклањају све мање свог времена

Социолози савремену породицу често називају детецентричном породицом јер су у центру пажње, пре свега, деца, а не брачни партнери.

Савремена породица, у просеку, има двоје или једно дете па је и однос према деци доста другачији него у прошлости, пре свега у домену психологије. Због малог броја деце, родитељи их доживљавају као нешто драгоцено и развијају интензиван емотивни однос према њима. Ова психолошка последица има, како своје позитивне, тако и негативне стране. Деца остају често до својих касних 20-их или раних 30-их у родитељској породици, велика су материјално-финансијска, али и емотивна улагања у децу.

С друге стране, због савременог начина живота и све дужег, али и хаотичнијег радног времена (викендом, празницима…), родитељи проводе све више времена ван куће, односно, све мање са децом. Децу у већој мери васпитавају друштвене установе (вртићи, школе), родбина, али пре свега медији (телевизија, интернет), а све мање сами родитељи.

Индивидуализам и материјализам као доминантна савремена вредносна оријентација утиче на формирање и данашњих родитеља. Фокусираност на личне потребе, жеље и интересе, с једне стране, и стицање успеха (каријера, зарада) с друге стране, представљају основу овог система вредности. Последица оваквих животних приоритета јесте схватање детета као родитељског пројекта. Родитељи сматрају да морају да уложе све своје напоре како би развили потенцијале, потребе и интересе детета (његову индивидуалност). Зато се често труде да деца стекну што више знања и вештина још у раном детињству похађањем школа језика, одабиром одређених спортова, итд. У центар пажње породичних односа тако се стављају пре свега деца, а не брачни партнери, што доводи до специфичне атмосфере у којој се стално истиче дететова посебност.

Последице савременог родитељства

Психолошке последице – Због претеране усредсређености родитеља на дете, код детета се развијају многе негативне психичке карактеристике. Према резултатима психолошких истраживања, све је више деце са егоистичким, па чак и нарцистичким, особинама што је, по истраживачима, негативна последица истицања дететове посебности од стране родитеља. Такође, психолози уочавају да претерану фокусираност на потомство деца доживљавају као неподношљив психички притисак. Даље, инсистирање на што бољем успеху у школи, потпуно програмиране слободне активности (музичка школа, плес, тенис, страни језик, итд.) доводе до развијања разних врста психичких проблема и поремећаја код деце.

Друштвене последице – Иако су деца у центру пажње, парадоксално је то што услед савременог начина рада, родитељи проводе недовољно времена са њима. То доводи до стварања површнијих, сиромашнијих емотивних односа родитеља и деце, а често и до међусобне отуђености. Родитељи, покушавајући да премосте овај проблем, сматрају да честом куповином поклона могу да реше постојеће емотивне проблеме, односно да, једноставније речено, стварима „купе“ дечју љубав. Овакво понашање продубљује јаз између родитеља и деце. Такође, чињеница да деца проводе доста времена без родитеља доводи до тога да су препуштена сама себи, васпитавају их медији и вршњачке групе, што уз лоше породичне односе младе може да одведе на пут делинквенције или болести зависности (наркоманија, алкохолизам, итд.).

Наравно да то не значи да су све савремене породице кренуле овим путем отуђености и нарушавања породичних односа. Одређени број родитеља развија искрене, дубоке емотивне односе са децом, проводи доста времена са њима, увек су присутни као подршка и активно учествују у њиховом одрастању.

Аутор: Иван Смречник, проф. социологије у „Петој београдској гимназији“

zelenaucionica.com