Игуман Никон (Воробјев): Остало нам је само покајање

Пре свега бих хтео да од све душе кажем: мила, јадна, рођена душо, сви се ми налазимо у сфери палих духова, у свима нама су покварени, унакажени грехом и ум, и срце, и воља, свима нама кроз нашу палу природу владају ови духови, помрачују ум, сугеришу разне мисли које одводе од Бога, слабе веру; скрнаве срце, гуше вољу за добро, за делање јеванђељских заповести и појачавају, распаљују жељу за грехом. Био је само Један Који је могао да каже: грјадет сего мира књаз и во Мње не имат ничесоже. А у свима нама он има много свога и кроз ово своје непрестано нам прави разноразне пакости. У ово лако можемо да се уверимо ако се загледамо у себе. Да ли због тога треба да се смућујемо, да падамо у униније, да падамо духом ми, који смо од Самог Бога добили завет: у свету ћете имати невоље, али не бојте се, Ја сам победио свет. Свет и ђаво су побеђени, с нама је Бог!
Својом силом, наравно, ништа нећемо моћи да учинимо, не можемо да истерамо непријатеље, да се избавимо њиховог дејства на нас. Али ми имамо велику силу – име Господа нашег Исуса Христа. Стално, колико је могуће, призивање овог имена које је страшно за пале духове чини их немоћнима, а у нама учвршћује веру, чисти наше срце. Усељава наду у ослобођење од греха, јача вољу за добро, васпоставља образ Божји који је закопан у греховном испразном животу, једном речју, узгаја новог човека. Име Исуса Христа, нарочито уз често Причешће, представља онај квасац који приморава старог човека да долази у квас и постаје нов. Нека би и сав наш живот прошао у испразности и служењу непријатељу, али ако смо бар у јединонадесјатиј час тога постали свесни, ако се због тога сакрушавамо и ако смо одлучили да се вратимо у очински дом, дочекаће нас бесконачна Божанска љубав, загрлиће нас, очистити, обући у одећу славе и заувек испунити радошћу. Грјадушчего ко Мње не изжену вон. Јешче же јему далече сушчу, узрје јего Отец јего, и мил јему бист, и тек нападе на вију јего, и облобиза јего.
Нека смо још увек далеко, нека се налазимо далеко од Господа по својим својствима, по својој греховности, ипак пошто смо решили да кренемо ка Њему Он сам креће у сусрет грешнику, све му опрашта и уводи га у Своје Царство љубави и радости…
Мила, рођена сестро! Немојте падати у униније имајући таквог Господа. Гледајте на Крст: тако возљуби Бог мир, што отдал Сина Својего јединороднаго, да всјак вјерујај в Него не погибнет, но имат живот вјечниј. Бог је Љубав. Може ли Љубав да буде равнодушна према погибељи, према патњи вољеног? Није речено да Бог има љубав према људима, чак не ни Божанску љубав, већ је речено: «Бог ЈЕСТЕ љубав.» Дакле, ако непријатељи буду убацивали сумњу, страх, безнадежност и др. – не разговарајте с њима, окрените им леђа, гледајте на распеће, сећајте се свих јеванђељских речи, у којима је нарочито јарко изражена љубав Божија, призивајте име Господа Исуса Христа – и непријатељи ће нестати.
Нема неопростивог греха осим непокајаног. Сви наши грехови, велики и мали, јесу камен, бачен у море милосрдне љубави Божије. Погинуће само онај ко сам жели погибељ.