"Не зовите се учитељи; јер је у вас један Учитељ Христос" (Мт. 23, 10).

Блажен је онај човек који се не намеће никоме за учитеља ни за вођу. Таквога човека прате три небесне красавице: 
једној је име Ирина, 
другој име Софија, 
трећој име Евдоксија. 
А то ће рећи: 
Мир, Мудрост и Слава.
Рекао је Господ Својим ученицима: "Не зовите се учитељи; јер је у вас један Учитељ Христос" (Мт. 23, 10). 
Ви који редовно читате Свето писмо можда ћете осетити тешкоћу да ову јасну и изричну заповест доведете у склад са оном другом заповести: 
"Идите, проповедајте и казујте", 
или са оном: 
"Идите, дакле, и научите све народе." 
Шаље их да уче, а забрањује им да се зову учитељима, како то може бити?
Заиста би то тешко било разумети, 
да није на крају рекао: 
"јер је у вас један Учитељ — Христос." 
А то значи: 
Ја сам Учитељ и наука је Моја. 
Ја сам јединствени Учитељ јединствене науке, а ви сте само проносиоци те Моје науке. 
Ја сам донео ту Моју науку с неба , и Ја сам је вама открио. 
Нисте је ви пронашли нити смислили, него сте од Мене чули и примили. 
Ја сам Учитељ. Ваше је да Моје речи постављате пред људе као што сте постављали оних пет хлебова што сам Ја благословио и умножио. 
Онда сам Ја био Домаћин, а ви послуга око трпезе Моје. 
Сада вам кажем: Ја сам Учитељ, 
а ви сте служитељи слова Божјега. 
Овим је хтео Господ прво, да добро нагласи да је само Он Учитељ спасоносне и небесне науке у правом и пуном смислу речи; 
друго, да унапред сачува ученике од гордости, од које се не могу сачувати они који себе називају учитељима неке своје оригиналне науке, 
и треће, да кад су само проповедници и преносиоци Божје, 
а не своје науке морају бити веома пажљиви да тачно предају како су примили не додајући и не одузимајући. 
Добро су разумели свети апостоли сву тежину ових речи Учитеља свога, сасвим добро. 
Зато апостол Јаков опомиње крштене људе: "Не тражите браћо моја да будете многи учитељи." 
Зашто да не тражимо? 
Зато што ћемо већма бити осуђени, ако ма и најмање погрешимо у светој науци Божјој. 
Јер, вели, "сви погрешујемо много пута; али ко у ријечи не погријеши онај је савршен" (Јак. 3, 1). 
Због погрешних речи самозваних учитеља много је и премного проливене крви у свету. 
Због тог свети Павле опомиње све хришћане овим речима: 
"Браћо, чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета, а не по Христу" (Кол. 2, 8). 
Чувајте се дакле, таквих учитеља који се непрестано уче али никад не могу да дођу до познања истине (2. Тим. 3, 7). На против они одвраћају своје уши од истине и од здраве науке Христове, и окрећу се ка гаталицама (тамо, 4, 3 - 4). Немају они ништа с неба, него од земље.
Ево речи нових као да их је Павле јутрос говорио из неке престонице европске. 
Истим речима описао би он и данашњу болест белог човечанства тачно као и ону пре 2000 година: 
иста болест, исти опис, исте речи, исти рецепт, исти лек. 
Или зар мислите, да ће вам неко у свету знати тачније показати узрок прошлог рата у свету? 
Нико, ваистину.
У културним народима нашега века јавили су се безбројни учитељи. 
Они су потиснули и одгурнули правог Учитеља Христа. Сваки дан су говорили од јутра до мрака, други опет на смену од мрака до јутра. 
Свака им је реч била неистина и мамац на клизав пут. Како су кога уши сврбеле, тако су му они речима својим чешали уши, за паре, за част, за власт, за сласт. 
Непрестано су се учили, но никако нису могли доћи до истине. Непрестано су друге учили, али нико од ученика није могао докучити од својих учитеља шта је истина. 
У самој ствари хришћански народи су војевали против истине, а међутим распитивали су за истину. 
Истина се пак била повукла у избе рибарске, у колибе сељачке, у пештере испосничке, у ћелије богомољачке, у пустиње монашке. 
Сва је била као и увек у једној јединој речи — Христос. 
Тешки смрадни гасови од лажних наука затровали су сав ваздух на Западу. Почели су га тровати и на Истоку. Незнабожни народи су се уплашили од крштених народа. Праведници су заплакали, Анђели небесни разгњевили да се сва земља потресе, сви народи да се полију пљуском огња. Да би се ваздух прочистио. Да би се смрад уништио. Те да би се пречиста и света небеса могла приближити земљи. Амин.

Свети Николај Охридски и Жички