Ми смо оно што можемо постати

Христос, на гори Тавор, не само да открива своју истину - да је Бог, већ истовремено открива будућност човека и историју. У Христовој личности кушамо оно што долази и оно што је овде, али не у потпуности. Морамо имати на уму да, у садашњој фази живота, сва искуства Божија  и сваки укус Његовог слатког Присуства, не трају дуго, чак ни за свете.

 То је увек предукус онога што ће доћи,  Његовог Царства. Зато, немојмо узалуд тражити постојаност радости, блаженства, сласти, смеха, мира и спокоја у овом свету. Доћи ће и отићи, у сталној смени менталних и духовних стања.

 Некад светло а некад мрак, некад смех а некад сузе, некад пролеће а некад зима. То је живот.

Не заборавимо да и Његови ученици желе да остану на гори Тавор када Христос пројављује Своју божанску славу. Тамо је тако лепо, тако слатко и блажено, да они траже да направе шаторе и  остану тамо . Не желе да се врате на земљу, у свакодневницу која мирише на смрт. Али Христос им каже да морају да се врате, још није време за Његово Царство.

 Рекли смо да Христос, на гори Тавор, открива будућност човека. Другим речима, показује нам да је човек светлост, слика Божија, да носи небо у себи и да је створен за вечност, а не за смрт. То је будућност која припада њему. Можда у овој животној фази много пута окусимо пакао, али нисмо његови, не припадамо њему, ми смо деца Божија и грађани вечности.

Један од најважнијих разлога, због којих осуђујемо и поништавамо и себе и своје ближње, је тај што о њиховим и својим животима судимо према јучерашњем и данашњем. Будућност нам измиче. Знамо шта је човек урадио и шта ради, али не знамо шта може да постане. То само Бог зна. Цео наш живот само Бог види, а ми видимо раздвојене делове, које много пута не можемо ни да саставимо. Али, Он зна, не само наше јуче и данас, већ и сутра нашег живота. Зато нас никада не осуђује. Чак и искушења, која допушта у нашем животу, су делови који уједињују и обликују сутрашњицу нашег постојања. Јер ниједан живот не може бити осуђен на основу јучерашњег дана без наде и права на сутра.

о. Пападопулос

plibyos.blogspot.com