Разговор о смрти ( 1 )

Ко су мртви и на шта их Бог позива?

Када Бог говори о смрти, он не узима у обзир тело: код Бога су сви живи од Аврама до Адама и од Коперника до наших савременика. Богу је важно да душа буде жива и да се бори за њен живот. „Спаситељ назива грешне људе и оне који су заборавили на Бога - мртвима:“ Оставите мртве да сахрањују своје мртве, а ви идите и проповедајте Царство Божије“ (Мт. 8, 22; уп. Лк. 9, 60). Али ово стање људске душе није безнадежно; она може да оживи и васкрсне. Стога апостол, обраћајући се грешнику, позива: „Устани из мртвих, и Христос ће те обасјати“ (Еф. 5, 14).

Ко може да оживи човека и шта он треба да ради?

Дух Свети је Давалац живота. Ко почини грех, тера Духа Светога од себе и улази у царство смрти.

„Размислите, може ли Дух Свети да пребива у срцу у коме бесне страсти? У срцу које врви од зависти, сујете, које је пуно демонске гордости?! О, не! У такво срце пуно страсти Дух Свети неће ући – за Њега нема места. Дакле, ако желите да ваша смрт буде блажено уснуће, не радите за тело, него за дух. Прикупљајте мир у своја срца из дана у дан. Тешко је, веома је тешко, ово треба да буде животно дело, ово је велики подвиг.

Који је пут душе која васкрсава?

 „Само душа схвата таштину и неправедност греха и погубност одвојености од Бога. Чим се окрене молитви, Речи Божијој и добром животу, чим ступи у заједницу са Искупитељем и дотакне се благодати Божије, она се одједном испуњава чудесним, непознатим и невидљивим моћним силама, и из мртвих оживљава, јер испуњава свој позив и своју првобитну намеру.

 Где нам Бог каже да ће и тела васкрснути?

 Постоји само једна смрт које треба да се плашимо у животу – смрт душе. Јер, ако је душа са Богом, тело ће васкрснути на вечну радост.

Целокупно Јеванђеље је прожето идејом телесног васкрсења. Васкрсење сина удовице Наинске, кћери Јаирове, праведног Лазара и, коначно, Васкрсење Христово, које је поставило темељ Јеванђеља.

Апостолска беседа је била проповед Васкрсења! „Али ако Христос није васкрсао, узалудна је проповед наша, узалудна је и вера наша“ (1. Кор. 15:14).

О.Сергеј Мечев је, цитирајући Оце, назвао тело „ближњим нашим“: „Рекли су да се заповест Христова „воли ближњега свога“ односи, пре свега, на наше тело, који је наш први комшија“. Јер, са телом морамо да живимо вечно. „У дан општег васкрсења устаћемо и заједно са телом својим, у коме смо живели на земљи, доћи на Суд Христов“.

pravlife.org