Када Господ одговара на наше молитве...

Било је молитви које је Бог одмах услишио у мом животу. Али постојале су и молитве на које Бог није одговарао данима, месецима па и годинама. Ипак, ово време чекања  имало је свој смисао, свој пут у мојој души. Тада ми није било јасно зашто је толико трајало. Био сам љут, плашио сам се, био раздражљив. Туга и паника су ми запосели стомак и срце. Самоћа и патња су преплавиле хладним знојем моје постојање. Али Бог је, како год  се то чинило парадоксалним, у овој тишини је радио у мени. Бог ради у нама ћутећи.

У ишчекивању је благослов. Један од благослова је да сазнаш више о себи када не добијеш одмах све што желиш. Када уопште ниси забринут, излазе на видело твоја гледишта за која ниси ни знао да се крију у теби. Сенке и тама се појављују у нашој души када кажемо ′′ не ". Није случајност да нас људи па и наши пријатељи воле онолико колико пута им кажемо ′′ да ", када почнемо да постављамо границе, када се развијамо и тражимо поштовање; тада почињу да нам говоре ′′ како си се толико променио? Ниси био такав... покварио си се ", и јасно под тим ′′ покварио ′′ мисле да  више не спроводиш њихову вољу. Највероватније се нисмо ми покварили, већ они,  јер ми више нисмо њихови потрчци или пајаци.

Зато верујмо Богу који, као отац и велики учитељ, зна шта и када нам све треба. Он зна када треба да нам да а када да нам ускрати оно што смо тражили у молитви. Прихватимо Божије “ћутање”. Када је тихо, ми чујемо буку наших страсти, наша тама се открива и Бог је преображава у светлост....

o.Харалампије Пападопулос

facebook.com/p.libyos