
Када се, у 46. години живота Снежана Милковић ( унука омиљене сестре патријарха Павла, Агице ) разболела, и била 39. на листи чекања за операцију, замолила га је да јој помогне око убрзавања позива у болницу где је требало да буде оперисана. Он то није учинио : " Била сам очајна. Сад, кад о томе размишљам, схватам да је то значило - Павле не може да ти помогне, а патријарх мора да води рачун о свом угледу и не може да се бави " везама ". Ако би интервенисао, на ранг листи иза мене не би остали само они који су се угурали преко везе већ и они који су као ја стрпљиво чекали. Зар не бисмо онда били исти као ови први ? "
Мећутим, после њеног разговора с " деда Попом " лечење и опоравак ишли су лако, као на крилима. Оперисана је и оздравила је.
Ипак сећање на чињеницу да јој у тешким тренуцима " деда Попа " није помогао мучило ју је.
Док је патријарх лежао у болници, госпођа Милосава, која је код њега редовно ишла на Литургије, рекла јој је " Свјатјеши те је често помињао. Када си се разболела, после литургије, када би сви отишли, рекао би ми : " Остани да се помолимо за Снежану " .
Унука је, после ових речи, којима јој је Господ открио пуну истину, на путу до куће плакала. У први мах, изгледало је да неће да јој помогне, интервенишући код људи за бржу операцију. Он је " интервенисао " код Бога.
Није га бринуло што Снежана то не зна - Господ је знао.