Каква је корист од исповести?

Свети Претеча и сам Господ почињу своју проповед призивајући на покајање. Нико не може да се спаси, ако се не покаје. Док самопокајањем велики разбојник (на крсту) уграбио је и сам рај. Дакле, демонска је обмана да хришћани запоставе покајање и исповест. Наравно, овде не мислимо на окамењене који тврде да нису учинили ништа грешно, или на оне који сами измишљају „свој“ начин исповедања (пред иконом Спаситеља, и сл.) јер неће да смире себе и клекну под епитрахиљ духовника, као што богонадахнути црквени поредак одређује. Овде углавном имамо у виду случај многих хришћана, који се задовољавају тиме што обављају друге хришћанске дужности или неким учешћем у мисионарском делу или у небопарним разговорима са духовним Старцима, без и најмањег расположења да „држе строге путеве“. Тако верују да достижу врхове, док у ствари батргају у смртоносном блату непокајања, неосетљивостии умртвљености. Наша незаинтересованост за једно одлучно покајање јасно се показује кроз наше занимање и бављење животом и погрешкама других. Нека би многобројни примери покајања које наводи свети Кирило Јерусалимски обновили у нама ревност за једно стварно покајање. Нека би нам помогли да прибележимо и да исповедимо без икаквог устручавања или прикривања или оправдања све наше тајне болести, ране и страсти које пустоше нашу душу, за њену чистоту ради које је Господ пролио крв своју. Нека најзад и малени стид који осећамо пред духовником, ослободи нас од неизмерног срама пред свим људима и пред анђелима у страшни час Суда. С. О. Параклитос ПОКАЈАЊЕ 1. Страшно зло и опака болест душе јесте грех. Раслабљава је подмуклошћу и паралисану је предаје вечном огњу. Међутим, зло јеу толико горе што зависи од наше воље. Грех је плод нашег слободног избора.Страшно је зло грех, али не и неизлечиво. Њега лако лечи покајање. Докле год неко држи у руци жеравицу, неминовно га она пече. Међутим, чим је баци, престаје да га пече. Исто се дешава и са грехом, који је такође један огањ који сагорева човека. За оне, пак, који не осећају ово горење, говори Свето Писмо: „Хоће ли ко узети огањ у недра а хаљине да му се не упале“? (Приче, 6, 27). 2. Грех није никакав непријатељ који те напада споља, него зло које ниче и развија се у теби. „Очи твоје нека гледају целомудрено“ (Приче, 4, 25) и нећеш осетити срамну жељу. Сећај се будућег суда, па нити ће блуд, ни прељуба, ни убиство, ни безакоње овладати тобом. Међутим, када заборавиш Бога, тада почињеш да размишљаш лукаво и да делаш безаконо. 3. На грех те вуче свезли ђаво. Гура те, али не може да те натера да сагрешиш, ако му се одупреш. Не може да ти науди, макар те и годинама саблажњавао, ако срце своје имаш закључано. Међутим, ако без отпора прихватиш неку рђаву жељу, коју ти он убацује, заробиће те и бацити у брлог греха. Али можда ћеш рећи: „Јак сам у вери и неће овладати мноме нечиста жеља, ма колико често је примао“. Не знаш, изгледа, да често и камен раздроби једна жила која траје. Не прихватај, дакле, семе греха (рђаву помисао) јер ће ти уништити веру. Искорени зло пре него процвета. Можда показујући у почетку немарност, доцније ћеш бити кажњен и искусићеш секиру и огањ. Побрини се да се излечиш благовремено, када се болест ока налази у зачетку, да не би узалуд обилазио лекаре, када већ будеш ослепио. 4. Ђаво је први погрешио и он ствара сва остала зла. То не кажем ја, него сам Господ: „Ђаво греши од почетка“ (И Јн. 3, 8). Нико није сагрешио пре њега. Сагрешио је ђаво, иако га на то ништа није нагнало, јер би тада одговоран за грех био Бог. И њега је Бог створио добрим. Сагрешио је, међутим, својом сопственом вољом и по своме делу назван је ђаво. Иако је био архангел пао је дотле да је почео да опада, то јест да клевета, Бога пред првозданим (људима),и зато је назван ђаво = опадач. Док је још био верни слуга Божји, постао је Сатана, то јест непријатељ и супарник Бога. Зато што реч сатана преводи се као противник, онај који се налази на супрот, дакле супарник. Ђаво после свога пада одвукао је многе у отпадништво. Он сеје грешне жеље у оне који га следују. Од њега потиче прељуба, блуд и свако друго зло. Он је одвео праоца Адама у непослушност и у изгнанство. Због њега, Адам је уместо раја, где је без труда користио чудесне плодове, наследио земљу, која производи трње. 5. Шта да чинимо сада? Преварени смо и изгубили смо рај. Зар, дакле, нема спасења? Ослепили смо. Зар никада више нећемо видети светлост? Постали смо сакати. Зар никада више нећемо правилно ходити? Једном речју: умрли смо. Зар нећемо васкрснути? Браћо моја, Онај који је подигао из гроба четвородневног Лазара, зар нема снаге да много лакше подигне тебе, који си још жив? Онај који је пролио крв своју за нас, зар нас неће спасити од греха? Не губимо наду. Не падајмо у очајање. Страшно је изгубити наду на опроштај. Ко не очекује спасење, греши без размишљања. Међутим, ко се нада на спасење, хита да се покаје. Змија свлачи и напушта стару кожу. Зар ми нећемо да напустимо грех? Земља која је препуна трња, ако се усрдно обради, постаје плодоносна. Зар ми не можемо да се исправимо? 6. Бог је човекољубив, неизмерно човекољубив. Зато не говори: „Учинио сам блуд, учинио сам прељубу, згрешио сам. И то не једанпут, него много пута. Зар ће ми опростити? Зар ће ме ослободити од осуде“? Чуј шта каже псалмопевац: „Како је велико мноштво доброте твоје, Господе“ (Пс. 31, 19). Греси твоји не могу победити мноштво милосрђа Божјег. Ране твоје никада не могу превазићи Његову исцелитељску моћ. Само му се предај вером. Исповеди страст своју. Реци и ти са Давидом: „Исповедам Господу преступе своје“ (Пс. 32, 5). Тада ће уследити оно што у продужетку наводи исти стих: „И ти скиде с мене кривицу греха мојега“ (Пс. 32, 5). 7. Хоћеш ли да упознаш човекољубље Бога и величину дуготрпљења Његовог? Послушај шта се десило са Адамом. Преступио је заповест Божију Адам првоздани. Није ли Бог могао одмах да гапреда смрти? Наравно да је могао. Међутим, шта чини Човекољубац? Изгони га из раја (пошто више није био достојан да борави тамо). Поставља га, међутим, да станује према њему, да гледа одакле је отпао, шта је изгубио и докле се спустио, да би се покајао и спасао. Каин, први човек који се родио, постао је братоубица, проналазач зала, началник завидника и човекоубица. И премда је убио брата свога, нашта је осуђен? „Даље ћеш живети уздишући и дрхтећи“ (Пост. 4, 12). Страшан је злочин. Мала, међутим, осуда. 8. Ваистину је велико човекољубље које је показао Бог на Каину. Још је веће, међутим, оно које следи: Сети се времена Ноја. Грешили су дивови и проширило се веома на земљи безакоње. Казна за то требала је да буде потоп. Њиме је претио Бог. Међутим, шаље га тек после пуних сто година! Видиш ли величину човекољубља Божјег? То што је учинио после сто година, није ли могао да учини одмах? Одлагао је, међутим, тако дуго време казне да би дао време за покајање. Да су се покајали грешници, Бог не би пустио страшну праведну казну. 9. Хајдемо сада на примере грешника који су се спасили покајањем. Можда ће нека жена рећи: „Упрљала сам душу и тело сваком врстом бестидности. Зар дакле могу да се спасем“? Сети се, жено, Раве блуднице, па и ти очекуј спасење. Јер ако се она, која је грешила јавно и пред свима, спасила покајањем, зар се ти нећеш спасти на исти начин? Тражиш да сазнаш како се она спасила. Само је ово рекла:„Ваш Бог је једини истинити на небу и на земљи“ (Ис. Нав. 2, 11). Због дубоког осећања своје бестидности није се усудила да каже „Бог мој“, него је само рекла „Бог ваш“. Имаш потпуно јасно написмено сведочанство њеног спасења у стиховима Псалама: „Опоменух се Раве и Вавилона који ме знају“ (Пс. 86, 4 ‡ по слов. Библији). Како је велико човекољубље Божије! Помиње и блудницу у Светом Писму. И чак не каже просто: „Опоменух се Раве и Вавилона“, него додаје: „који ме знају (који ме познају и поштују)“. Постоји, дакле, спасење и за људе и за жене. Спасење, које производи покајање. 10. Чак ако и читав један народ погреши, грешност његова не превазилази човекољубље Божје. Израиљски народ у пустињи Синајској обожавао је златно теле. Међутим Бог није престао да пројављује своје човекољубље. Људи су га се одрекли. Међутим, Он се није одрекао сам Себе. Иако су се клањали идолу, Бог није престао да их спасава. Није тада згрешио само народ. Згрешио је заједно са њим и Аарон архијереј! Ко што наводи Мојсије: „Беше се Господ разгневио и на Аарона... па сам се молио и за њега и Бог му је опростио“ (Упор. Пета књ. Мојс. 9, 20). 11. Сагрешио је Давид. Тек што се беше дигао у поподневно време са постеље и коракнуо по соби, гледао је неопрезно и пао у грех. Међутим, није умртвљено у њему добро настројење да призна свој грех. Дошао је пророк Натан да га изобличи и излечи од ране. Поданик је рекао цару: „Сагрешио си и Бог се разгневио на тебе“. Одевен у порфиру Давид није узнегодовао. Није обратио пажњу на лице пророка, него је своје мисли уздигао Ономе који га је послао. Није га озлоједио егоизам његове власти над толиким мноштвом војника које је имао око себе, зато што је имао у уму анђелску војску Господа. Искусио је борбу осећајући као видљивог Невидљивога. И одговорио је пророку, боље рећи Богу који га је послао: „Сагреших пред Господом“. Видиш ли смиреноумље цара? Видиш ли његову исповест? Можда је раније био изобличен од некога? Можда је схватио свој велики грех? У кратком времену је сагрешио, и одмах се појавио пророк. Чим му је упутио прекор, кривац је исповедио свој грех. И пошто га је исповедио са искреним покајањем, убрзо се пројавило и оздрављење, тј. опроштај. 12. Пророк Натан је утешио Давида објављивањем опроштаја од стране Бога. Међутим, онај није напустио покајање. Уместо царске порфире, обукао се у кострет и врећу слуге. Уместо у златом украшени престо, сео је у прах и пепео. И не само што је сео у пепео, него је пепео и јео, као што сам каже: „Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама“ (Пс. 102, 9). Квасио је очи сузама, које су биле повод да схвати срамну жељу: „Сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју“ (Пс. 6, 6). Велможе његове молиле су га да прекине пост свој. Међутим, он није попуштао. Читаву седмицу постио је од сваке хране. Ако је, дакле, један цар на такав начин показао своје покајање, ти, обичан човек, зар да се не исповедиш? Доцније опет, када се побунио Авесалом, иако су постојали многи други путеви да побегне, Давид је изабрао да се спасава бежећи ка гори Маслинској, као да се молио Искупитељу, који је требало отуда да се (доцније) узнесе на небо. У овој заиста тешкој ситуацији, Семеј му је упутио погрдне речи. Давид је, међутим, то поднео са смирењем и трпљењем, говорећи: „Оставите га. Бог му је допустио да ме ружи“. Спознао је да се опраштају греси ономе који опрашта другима. 13. Видиш ли корист од исповести? Видиш ли да се спасавају они који се кају? Ахав, цар самаријски, био је веома безакони идолопоклоник, пророкоубица, неморалан и неправедан. Када је, међутим, он са својом царицом Језавељом убио Навутеја, дошао је пророк Илија и запретио му, одмах је показао покајање. Раздро је царску одору и обукао се у врећу жалости. Шта је тада рекао човекољубиви Бог Илија? „Видиш ли покајање Ахавово? Нећу га казнити“! Опрашта човекољубиви Бог Ахаву, премда је овај имао намеру да настави са својим гресима. Наравно, није Богу била непозната његова будућност, али сада, у време покајања, дарује му одговарајући опроштај. Карактеристика је праведног судије да се постави аналогно према свакој ситуацији која се појави. 14. Цар Јеровоам приносио је жртве на олтару идолском. Пошто је наредио да ухвате пророка, који га је осуђивао за идолопоклонство, рука му се осушила. Чим је осетио казну Божију замолио је пророка: „Помоли се за мене“. Резултат покајања било је исцељење руке. Ако је пророк исцелио Јеровоама, зар Христос не може да те спасе опраштајући грехе твоје? Веома грешан био је и Манасија. Наредио је и претестерисали су пророка Исаију. Оскврнио се идолопоклонством. Залио је Јерусалим крвљу невиних. Међутим, када је одведен као заробљеник у Вавилон и искусио казну, похитао је да се исцели покајањем. Каже Свето Писмо: „Понизио се Манасија пред Господом и молио се. Господ је примио његову молитву и поново му даровао његов престо“. Ако се спасао покајањем овај који је претестерисао пророка, ти, који сигурно ниси сагрешио тако страшно, зар се нећеш спасти? Пази, да не посумњаш у моћ покајања. 15. Исповест може и огањ да угаси и зверове да припитоми. Ако сумњаш, сети се шта се десило са Ананијом, Азаријом и Мисаилому пећи Вавилонској. Које славине би могле да угасе пламен који се подизао у висину четрдесет девет стопа? Међутим, тамо где се подизао огроман пламен, тамо као река излила вера три младића, тамо се чула покајничка молитва: „Праведан си, Господе, за све што допушташ да пострадамо, јер сагрешисмо и безаконовасмо“ (Дан. 3, 27. 29). Покајање је уништило огањ! Увери се из овога у његову моћ да може угасити и огањ паклени. Но, можда ће рећи неки од пажљивих читалаца: „Бог је спасао три младића не због њиховог покајања, него због њихове вере“. Пошто постоји и та могућност, навешћу вам један други пример. 16. Какво мишљење имате за Навуходоносора? Нисте ли чули из Светог Писма да је био подивљао, крволочан, окамењеног срца? Зар нисте чули да је раскопавао гробове и вадио кости царева? Зар нисте чули да је цео народ одвукао у ропство? Зар нисте чули да је ослепио цара, пошто га је најпре приморао да гледа клање своје деце? Нисте ли чули да је разбио херувиме? (Не мислим, свакако, на анђеле, да неко не помисли нешто тако. Мислим на кипове, који су заклањали Ковчег Завета, одакле се повремено слушао глас Божји). Навуходоносор је оскврнио чак и завесу храма. Узео је свештену кадионицу и послао у идолиште. Разграбио је све свештене сасуде. Подметнуо је огањ и спалио храм до темеља. Са колико казни је заслужио да буде кажњен овај који је побио цареве, који је спалио храм, који је заробио цео народ, који је поставио свештене сасуде храма међу идоле? Није ли био достојан да буде убијен хиљаду пута? 17. Сазнали сте до сада мноштво злочина Навуходоносора. Ходите сада да сазнате и човекољубље Божије. Кажњен је звероподобничар да живи као дивља звер у пустињи. Кажњен је, међутим, да би се спасао. Никли су му нокти и длаке као у лава, јер је раније као лав отимао светиње и урлао. Јео је траву као во, јер је ранијеживео као животиња, будући да није познавао истинитог Бога којиму је поверио царско достојанство. Када је, међутим, помоћу ових васпитних казни упознао вишњега Бога, молио се и покајао се, тада му је Бог опет даровао царско достојанство. 18. Навуходоносору, који је толико много сагрешио и покајао се, Бог је даровао опроштај и царство. Ако се, дакле, и ти покајеш и будеш живео хришћански, неће ли ти подарити опроштај грехова и царство небеско? Човекољубив је Господ. Брз на опроштај. Спор на казну. Нико, дакле, да не губи наду за своје спасење. Петар, корифеј и вођа апостола, уплашио се једне слушкиње итри пута се одрекао Христа. Покајао се, међутим, и плакао горко. Плач је показао сведушно његово покајање. Зато је добио не самоопроштај због одречења, него и васпостављање у апостолско достојанство. 19. Имајући, дакле, браћо, толике примере људи који су грешили, кајали се и спасли се, зажелите и ви да се покајете и да се исповедите. Тако ћете добити опроштај грехова својих и удостојићете седа наследите царство небеско заједно са свима Светима „у Христу Исусу, коме нека је слава у векове векова“. Амин. Св. Кирило Јерусалимски Извор: Св. Кнез Лазар