Канон победитељу смрти

На Господи возвах , стихире, глас 6. :
Не плачите људи, не ридајте народи, устаните грешни, запевајте праведни: праотачка предања обистинише се, Божја обећања испунише се, Бог се људима јави као човек страдални и страдањем ад и смрт победи. На крст прикован, у гроб покопан, од ученика оплакан, од врагова поруган, Он разломи печат пораза и показа победу живота над смрћу, Бога над сатаном и човека над земљом, радујте се.
Не сумњајте, сумњивци; не јадујте јадници; не страшите се, страшљивци; не гордите се, зналци; земља се с небом састави, чудо се воље одигра, не мање од чуда стварања: тада Бог свет створи, сада Бог свет обнови; грехом Адама твар се помрачи, васкрсењем Христа твар се светли, братије моја, радујте се.
Не кукајте над мртвим, не смејте се невиним; не клоните страдални, не гордите се, срећни; Бог нас драги посети и дарове донесе: није злато ни ливан, него здравље и мудрост; није вино ни јелеј, него вера и љубав; не донесе ни мед, него светлост и живот. Уздигните срца и повите колена, Христа Спаса славите, братије, радујте се.
Слава: и ниње: глас 5. Девојко Света, Врата небеска, кроз Тебе Господ уђе у свет, Створитељ кроз Своје створење дође на дело спасења; Девојко Чиста, дивљење Анђела, кроз Тебе разумесмо узвишеност девичанства у Бога и светлост брака у Духу Светом; Девојко Преславна, укрепи нас у девичанству душе и тела, и моли васкрслога Сина Твога, Победитеља смрти, помиловати нас.
На стиховне стихире, глас 1. :
Небо и земља срећу се у Теби, време и вечност измирују се, Бог и човек постају једно; Господе, Ти си алфа и омега.
Анђели и људи братиме се кроз Тебе, прошлост и будућност распознају се; страдање и победа разумеју се; Господе, Ти си алфа и омега.
Живи и мртви гледају се кроз Тебе, нађено и изгубљено у Теби је нађено, мало и велико, славно и неславно Тобом се мери; Господе, Ти си алфа и омега.
Слава: и ниње: Ликујте, сви Свети, данас, славословите Победитеља Христа; понижење ваше опеваће Небеса и сузе ваше скупиће се у кандила небеска. Молитвама нашим и Богородичиним спасите нас од скверни, да се и ми сви охрабримо за ваш пут трнов и уздигнемо до ваше славе. Ликујте, сви Свети Божји, ликујте.
Тропар
Васкрсење Твоје, Христе, победа је наша, и слава Твоја радост наша: распећем Твојим победио си грех и васкрсењем смрт: Господе, слава Теби!
КАНОН
Песма 1., глас 1.
Ирмос: Воскресенија ден, просветимсја људије: Пасха, Господња Пасха: од смерти бо к жизни, и от земљи к небеси, Христос Бог нас преведе, побједнују појушче.
Припев: Исусе Победитељу, спаси нас!
Исусе Победитељу, прозри у гроб ума мојега и оживи створење Твоје; воздвигни ум мој на висину Твоју Божанску, да умује умом Твојим, а не безумљем греха и смрти; да би се и ја смирењем удостојио певати с Анђелима: Слава Теби, Господе!
Слава: Исусе Победитељу, прозри у сен смртну срца мојега, где сва злоба света таложи свој лед и јед; и исцели озлобљено срце моје љубављу, Твојим мелемом, нека се обрадује срце моје новоме животу, што га праотац наш проигра у рају и што га Ти дарова људима крстом и васкрсењем, зато Ти с радошћу кличемо: Слава Теби, Господе!
И ниње: Чистија од сунца и кроткија од голуба, Дјево изабрана, удостојила си се родити најжељенијег Избавитеља рода човечијега; молим Ти се с тога славом венчаном, Молитвеницо, чије су молитве најмириснији тамјан пред престолом Божјим, моли сина Својега и Господа Победитеља даровати ми чистоту и красоту душевну.
Песма 3.
Ирмос: Придите пиво пијем новоје, не от камене неоплодна чудодјејемоје, но нетљенија источник, из гроба одождивша Христа, в њем же утверждајемсја.
У огњеној геени страсти,Т си ми роса прохладна; у мутном потоку страха и смрти, Ти си ми брдо спасења, премили Исусе Победитељу, спаси ме.
У низини мојој, Ти си ми висина, у коју гледам; у тами мојој Ти си ми зора, за којом чезнем; нека заблиста осмех Твој у сузама мојим, Исусе Победитељу, спаси ме.
Слава: У великој вици света, Ти си ми тиха песма, коју с трудом ослушкујем; заглушен безбројним причама о поразима човека, ја уздижем срце своје и храбрим се причом победи Твојој, Исусе Победитељу, спаси ме.
И ниње: У чистој утроби Твојој носила си Војводу, коме су Анђели војска, Мати Божја; сети се, Мајко, нас грешних и моли Сина Твога Победитеља, Коме се даде власт на Небу и на Земљи, спасти душе наше.
Песма 4.
Ирмос: На божествењеј стражи богоглагољивиј Авакум да станет с нами, и покажет свјетоносна ангела, јасно глагољушча: днес спасеније миру, јако воскресе Христос, јако всесилен.
Никакво ме правдање спасти не може без Твоје милости, Господе; никакво ме богатство откупити не може без Твоје љубави; никаква ме храброст охрабрити не може без твоје победе, Победитељу Исусе слатки, оживи мене.
Никаква ме сладост усрећити не може без Твоје близине; никаква ме радост обрадовати не може без Твога Имена; никаква ме мудрост оживети не може без Твоје науке, Победитељу, Исусе слатки, оживи ме.
Слава: Никакве ме траве излечити не могу без Твоје помоћи; никакве ме воде очистити не могу без Твојих суза; никаква ме чуда васкрснути не могу без Твоје победе, Победитељу слатки мој, оживи ме.
И ниње: Зоро спасења људског што донесе свету Сунце истине; стидљива радости девичанска, из које се проломи песма победе живота; усамљена цветна висино, са које се разнесе лековит мирис по свој земљи и на небу, Маријо преславна, молитвама Твојим спаси нас.
Песма 5.
Ирмос: Утрењујем утрењују глубоку, и в мјесто мира пјесањ принесем Владицје, и Христа узрим правди солце, всјем жизан возсијајушча.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од мира и покоја; удаљен од Тебе, удаљен сам од Снаге и Живота; удаљен од Тебе, удаљен сам од Ума и Радости; стога ти из даљине вапијем, Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
Удаљен од Тебе, удаљен сам од Домовине; удаљен, од Тебе удаљен сам од Пријатеља; удаљен од Тебе, удаљен сам од Здравља и Лекара, зато Ти вапијем из туђине, Победни Спаситељу мој; услиши глас мој.
Слава: Удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Достојанства; удаљен од Тебе, удаљен сам од своје Слободе; удаљен од Тебе, удаљен сам од свог Раја; стога из дубине пропасти вапијем Ти: Победни Спаситељу мој, услиши глас мој.
И ниње: Поносе рода девојачког и Заштитнице рода људског, од које дрхте све силе адске; Пурпуре царски, којим се Цар Небески огрну, и Омофоре свих покајаних и светих, пречиста Дјево Маријо, подржи молитву моју молитвама Твојим да Победни Господ услиши глас мој.
Ирмос: Снизшел јеси в преисподњаја земљи, и сокрушил јеси вереји вјечнија, содержашчја свјазанија Христе, и тридневен јако од кита Јона воскресал јеси од гроба.
Отверзи ми очи духовне, Мудрости Божја, да могу видети Тебе у бићу пре свега и после свега, да могу на Теби хранити изгладнелу душу моју, као на пространом пашњаку, Победитељу Христе, отверзи очи моје.
Отверзи ми ум мој гордошћу заслепљени, јутарње Сунце вечите Зоре; отверзи ми ум мој кључем спасења; отверзи ми ум мој да разумем славу Твоју и ничтожност своју, Победитељу Христе, отверзи ми ум мој.
Слава: Отверзи ми језик мој, да Ти певам јутром и вечером, и у подне да гласим победничка дела твоја; отверзи ми језик мој да исповедам немоћ моју пред Тобом и све надање моје у Теби; победитељу Христе, отверзи ми језик мој.
И ниње: Чистотом и Светошћу, Кротошћу и Послушношћу украсила си себе као невесту Духа Свесилног, Богомати; тело Твоје било је Храм благоухани у коме преноћи Сведржитељ; преблажена си Ти, Царице, јер и Бога си задужила благодарношћу за гостољубље, и у блаженству Твоме не заборави нас грешне, но молитвама ублажи горчину живота нашег и смрти, и зарадуј нас.
Песма 7.
Ирмос: Отроки от нишчи избавивиј, бив человјек, страждет јако смертен и страстију смертноје в нетљенија облачит благољепије, једини благословен отцев Бог и препрослављен.
Оци наши хвалише се Тобом, јер осетише руку Твоју путеводитељну, и јер си им био свећа у мрачним временима и утеха у страдањима, а ми удвојисмо сведоџбе њихове о Теби и умножисмо похвалу Теби, Победитељу, певајући: Боже отаца наших, благословен јеси.
Оци наши крстише се у Твоје име, рађаше се и умирише под Твојим знаком, празноваше Тебе као Господара живота и Победитеља смрти, грешише се о Тебе и кајаше се пред Тобом; све си им био у свему, и стена спотицања и стена спасења; па нам предаше у аманет да продужимо савез спасоносни с Тобом, Владико, и да продужимо песму њихову: Боже отаца наших, благословен јеси.
Слава: Оци наши примише Тебе као животворену храну, једоше Те и наситише се, пише Те и радошћу испунише се и предадоше Те нама, најбољу храну и најсвежије пиће, на утољење глади жеђи кроз ову туђинску пустињу живота, на сузном путу до Тебе ка Теби: с тога Те славимо и благосиљамо: Боже отаца нашим, благословен јеси.
И ниње: Почетак и саме природе је натприродан, а Ти си родила Онога што Себе назва Пoчетком, зато си Га и родила натприродно, Богородице. Кроз непорочно рођење постала си извором чистоте, светлости и милости што повећава и сјај Анђелима; молим Ти се Пресвета, омиј ме Твојом чистотом, освети ме Твојом светошћу и ублажи ме Твојом милошћу, да не пропаднем без наде, но да се спасем и гледам чуда у вечности.
Песма 8.
Ирмос: Сеј неречениј и свјатиј дењ, једин субот Цар и Господ, праздников праздник, и торжество јест торжестав; воњже благословим Христа во вјеки.
Крстом Твојим прободена је сва земља и Крвљу Твојом часном заливена; васкрсењем Твојим разорена су сва гробља у васиони и зајемчена крајња победа добру. Помози и мени окајаном распети се страстима на крст да бих окусио сласт васкрсења. Победитељу, клањам ти се.
Крстом Твојим прободена је сва историја људска, и крвљу Твојом часном омивена; болни и невољни купе се око Крста Твога и гледајући Га с вером оздрављају, а витези прави рањени љубављу Твојом пропињу се и сами на Крст да осете бол Човекољубца и победу Бога. Камо да се денем и ја грешни? Камо да гледам и ја прокажени, ако не у Тебе? Камо да се пењем из дубине зла, ако не уз Твој Крст? Победитељу, клањам Ти се!
Слава: Крстом Твојим прободено је срце моје и раздељено на лево и на десно. Земља ме вуче све јаче на лево, а љубав Твоја на десно. Победитељу смрти, победи и земљу у мени и од двојства у мени створи десно јединство, молитвама свих Светих Твојих помилуј ме.
И ниње: Бестрасна и Непорочна и Незлобива Дјево Богородице, слико моје душе негда рајске, помози души мојој оскверњеној очисти се и осветлити и удостојити Сина Твојега и Бога нашега.
Песма 9.
Ирмос: Светисја Светисја новиј Јерусалиме, слава бо Господња на Тебе возсија, ликуј ниње, и веселисја Сионе; Ти же Чистаја красујсја Богородице, о востанији Рождества Твојего.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; ко ми може помоћи на самртној постељи, самоме са гресима мојим, осим Тебе једнога, Исусе? Куда може нага душа, када свуче лешину тела, Исусе милостиви мој? Ближи се час смрти, приближи се и Ти мени, ближе, и још ближе, Исусе храно моја.
Ближи се час смрти, Исусе мој, буди близу мене; опрости вековну удаљеност моју од Тебе и приближи се мени као што си се приближио губавоме. Пружи ми руку Твоју, да се рука моја дохвати спасења, и да се душа моја, доведена до ивице пропасти, тргне од бездне, Исусе мој, Ближи се час мој, Победо моја, приђи ми ближе од смрти, Радости моја.
Слава: Ближи се час смрти, Исусе мој, и сав свет ме оставља као излишну ствар и окреће лице своје од мене; на једној страни сва васиона окренута ми леђима, на другој ја и смрт лицем у лице. Господе Свесилни, како је страшно остати сам са смрћу, како неисказано страшно без Бога и пријатеља, без света, без друга, сам са јачим од себе врагом. Минут те самоће у ропцу, тога друговања са смрћу, покрива јадом цео век насладе као вулкански пепео градину цвећа. Исусе слатки мој, буди Ти трећи у друштву моме са смрћу, да би остали сами ја и Ти; Победитељу мој, победи ужаснога прождирача мога, једини Жељени, Исусе мој, Сило и Снаго моја.
И ниње: Као брижна Мати пратила си Сина Твога до крста и друговала с Њим у страдању на земљи, а сада другујеш с Њим у слави на Небеси; но ниси престала бити брижна Мати за тму страдалника на земљи. Удео желим у победи Сина Твојега над грехом и смрћу, удео у животу вечном; Славосветла Богородице, очисти ме нечистог и удостој ме недостојног славе покајаних.
Свјетилен
Име Твоје постало је песма Неба и спасење земље; именом Твојим испунио си свет и свако тело, испражњено од греха и демонске злобе; помози и мени, Душеспасни Господе да би име Твоје било песма моја и спасење моје.
Слава: и ниње: Богородичан: Суда се бојим и Судије страшим, јер не ходих путем праведним и у лености иждих сав живот свој; хитам стога под Твоју заштиту, буди ми Мајка по милости, Мати Сина Јединороднога.
На Хвалитне стихири, глас 4.
Када праотац наш згреши, усколеба се Небо и зарадова се демон, и љубав твоја би рањена безумном непослушношћу, и пламени Херувим вијаше тамо и амо на капији Раја, у коме нико не оста до Тебе, Царе светлости; но с непобеђеним човекољубљем сишао си на земљу по трагу изгубљена стада, добри Пастире; распознај и у мени изгубљену овцу Твоју као што си распознао и у покајаном разбојнику и вратио га у Рај; проведи и мене испод праведнога мача Херувимскога, Човекољубче, и спаси ме.
Када благогласни Давид згреши, виде опустошење дома својега, пријатељи му посташе врази и синовци крвници; минуле насладе покрише га стидом, а гној и поруга потамни сву славу његову; тада осети близину Твоју и грло његово зајеца плачем и песмом. Господе, стани уза ме и не одступи од мене; осамљен с давидским болом и покајањем, вичем Ти: жив Господ мој и жива душа моја.
Када ревносни Савле бранећи Те гоњаше Те мачем, Ти казни ревност његову слепилом и награди је апостолством. Господе, Господе, обрати ревност моју у злу на ревност у добру и труд мој даноноћни на пропаст обрати на спасење моје да труд мој не буде више сејање по песку но по плодној њиви душе, да бих и ја доживео радосну јесен и видео плодове труда својега и завапио: жив Господ мој и жива душа моја.
Слава: и ниње: Предала си Себе Богу од рођења, и постом, молитвом и службом одвезивала си се од свега, Пречиста Богомати, стога се и Бог предаде у ваплоћењу и веза Те славом и чашћу за Небеса. Теби којој Анђели служе клањам се и ја сужањ и молим се: помилуј ме!
Славословије великоје. Отпуст.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!