Kоликo је велика љубав пресвете Богородице

Монахиња у руском манастиру је због своје побожности имала само једно задужење у манастиру: да свако јутро украшава икону Богородице свежим цвећем. Пошто је посвећена као дете, остатак сестринства је сматрао да је она најдостојнија за ту узвишену послушност. Сестре су волеле ову монахињу због њене стидљивости, једноставности и смирености. Међутим, како то обично бива, када је било најмање прилика и када се најмање очекивало, непријатељ је почео тако снажно и прецизно да напада оне врлине, због којих ју је Богородица највише волела. Један чувар је непрестано чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња зближила с њим. Kолико је њихова веза постала јака, говори то да је због тог човека скинула мантију и, потајно напуштајући манастир, пошла с њим у свет! Недуго затим пала се монахиња пробудила из стања духовног лудила. Страсти су нестале попут пахуљице на длану, а ђаво је постигао свој циљ. Kад је то схватила, било је прекасно. Покајање је захтевало надљудску снагу. Време се није могло вратити, па је одлучила да трпи супруга. Он није био добар према њој, па се с временом њен живот претворио у мучење. Више није имала снаге да живи, а није желела ни да оде с овог света без покајања. Неколико година касније, тај човек је напустио овај свет. Монахиња је коначно могла поново да оде и види манастир у коме је провела најблаженије дане свог живота. Она више није имала то побожно лице, већ само измучено, озбиљно и непокривено лице, и то је искористила да неприметно уђе у манастир. На улазу је препознала једну од својих сестара и обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Желела је да види да ли су је сестре и колико осуђивале. – Извините, знате ли где је монахиња … (рекла је своје име) и шта јој се догодило? „Да, наравно“, одговори сестра. – Ено је у капели. Монахиња се зауставила. – Не разумете, питам за једну која је овде била пре десет година и украшавала икону Богородице ружама. Сестра је такође чудно погледа. – Па, да, и даље то ради до данас. Наша добра сестра …ено је, украшава икону Богородице. Монахиња је, збуњена одговором који је најмање очекивала, збуњено прешла праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста приметила монахињу која је икону украшавала ружама и пришла. Монахиња се окренула. Била је то Богородица. Скинула је мантију и дала јој је: – Ево, ћерко, обуци мантију и не греши више. Монахиња је пала на под од страха и заплакала. Није могла да подигне главу од срама, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Испред ње је стајала само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Милостива и Самилосна, свих ових година је обављала дужност монахиње да прикрије њен грех и не увреди остале сестре. Монахиња се неутешно покајала неисцрпним сузама и осетила неизмерну срамоту. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Богородице. Признала је духовнику манастира и замолила га да објави све после њеног упокојења. Убрзо након тога је напустила овај свет.

Монахиња у руском манастиру је због своје побожности имала само једно задужење у манастиру: да свако јутро украшава икону Богородице свежим цвећем. Пошто је посвећена као дете, остатак сестринства је сматрао да је она најдостојнија за ту узвишену послушност. Сестре су волеле ову монахињу због њене стидљивости, једноставности и смирености. Међутим, како то обично бива, када је било најмање прилика и када се најмање очекивало, непријатељ је почео тако снажно и прецизно да напада оне врлине, због којих ју је Богородица највише волела. Један чувар је непрестано чистио око цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња зближила с њим. Kолико је њихова веза постала јака, говори то да је због тог човека скинула мантију и, потајно напуштајући манастир, пошла с њим у свет! Недуго затим пала се монахиња пробудила из стања духовног лудила. Страсти су нестале попут пахуљице на длану, а ђаво је постигао свој циљ. Kад је то схватила, било је прекасно. Покајање је захтевало надљудску снагу. Време се није могло вратити, па је одлучила да трпи супруга. Он није био добар према њој, па се с временом њен живот претворио у мучење. Више није имала снаге да живи, а није желела ни да оде с овог света без покајања. Неколико година касније, тај човек је напустио овај свет. Монахиња је коначно могла поново да оде и види манастир у коме је провела најблаженије дане свог живота. Она више није имала то побожно лице, већ само измучено, озбиљно и непокривено лице, и то је искористила да неприметно уђе у манастир. На улазу је препознала једну од својих сестара и обратила јој се. Сестра је, наравно, није препознала. Желела је да види да ли су је сестре и колико осуђивале. – Извините, знате ли где је монахиња … (рекла је своје име) и шта јој се догодило? „Да, наравно“, одговори сестра. – Ено је у капели. Монахиња се зауставила. – Не разумете, питам за једну која је овде била пре десет година и украшавала икону Богородице ружама. Сестра је такође чудно погледа. – Па, да, и даље то ради до данас. Наша добра сестра …ено је, украшава икону Богородице. Монахиња је, збуњена одговором који је најмање очекивала, збуњено прешла праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста приметила монахињу која је икону украшавала ружама и пришла. Монахиња се окренула. Била је то Богородица. Скинула је мантију и дала јој је: – Ево, ћерко, обуци мантију и не греши више. Монахиња је пала на под од страха и заплакала. Није могла да подигне главу од срама, али Пресвета Богородица је већ била отишла. Испред ње је стајала само Њена икона украшена ружама. Мајка Божија, Милостива и Самилосна, свих ових година је обављала дужност монахиње да прикрије њен грех и не увреди остале сестре. Монахиња се неутешно покајала неисцрпним сузама и осетила неизмерну срамоту. Једино што ју је тешило била је неизмерна љубав Богородице. Признала је духовнику манастира и замолила га да објави све после њеног упокојења. Убрзо након тога је напустила овај свет.

Сличне поруке

Сергеј и Исидора - Čudo

Децембар 29, 2021  0  31

Митрополит Калист (Вер): Мистерија човека

Септембар 21, 2022  0  30

Живот и владавина Петра Великог - Čudo

Фебруар 17, 2022  0  14