Најлакши пут ка спасењу

Свети Оци су нам указали различите путеве ка спасењу. Сваки од њих је поседовао нарочите добродетељи: Преподобни Макарије Велики - смирење; авва Агатон - дар расуђивања; Преподобни Сисоје - ватрену молитву, за време које је његово лице сијало као сунце, чак су му и прсти на рукама светлели као да су били прожети упаљеним свећама; Преподобни Јефрем Сирин - покајничким плачем; Преподобни Мојсије Мурин милосрђем, бригом о старим и болесним монасима. Једни су служили Господу у тиховању и осамљености, стојећи пред Њим у молитви за читав свет, други су служили Богу преко људи - својих ближњих. Много је путева ка спасењу, али који је од њих најлакши? Да ли можемо да се спасемо без нарочитог труда, без изнуривања свог тела? Да ли постоји такав пут? Да, постоји! Постоји таква лествица од земље до неба: један крај је увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим. Живео је у једном манастиру лењ монах: често је каснио на службу, тиме је изазивао негодовање братије и приморавао игумана да се гневи. Монаси су роптали и чак су тражили од настојатеља да га избаци. Али, овај монах се разболи, и већ је био на самрти. Тужна су била браћа што ће пропасти несрећникова душа. Окупише се покрај његовог одра како би му олакшали предсмртна страдања својом молитвом, али шта видеше? Овај монах је умирао смрћу праведника. Његово лице је изражавало спокој и радост. Кад је на кратко дошао свести, братија га упита:

Септембар 2, 2023 - 11:10

0 24

Свети Оци су нам указали различите путеве ка спасењу. Сваки од њих је поседовао нарочите добродетељи: Преподобни Макарије Велики - смирење; авва Агатон - дар расуђивања; Преподобни Сисоје - ватрену молитву, за време које је његово лице сијало као сунце, чак су му и прсти на рукама светлели као да су били прожети упаљеним свећама; Преподобни Јефрем Сирин - покајничким плачем; Преподобни Мојсије Мурин милосрђем, бригом о старим и болесним монасима. Једни су служили Господу у тиховању и осамљености, стојећи пред Њим у молитви за читав свет, други су служили Богу преко људи - својих ближњих. Много је путева ка спасењу, али који је од њих најлакши? Да ли можемо да се спасемо без нарочитог труда, без изнуривања свог тела? Да ли постоји такав пут? Да, постоји! Постоји таква лествица од земље до неба: један крај је увек пред нашим ногама, а други пред престолом Божјим. Живео је у једном манастиру лењ монах: често је каснио на службу, тиме је изазивао негодовање братије и приморавао игумана да се гневи. Монаси су роптали и чак су тражили од настојатеља да га избаци. Али, овај монах се разболи, и већ је био на самрти. Тужна су била браћа што ће пропасти несрећникова душа. Окупише се покрај његовог одра како би му олакшали предсмртна страдања својом молитвом, али шта видеше? Овај монах је умирао смрћу праведника. Његово лице је изражавало спокој и радост. Кад је на кратко дошао свести, братија га упита:

Прочитај више на Пријатељ Божји...