Нафора

Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је заиста истинита. Било је то почетком децембра 2007. године. Силно су ме секирале свакодневне бриге и нарочито одређена породична посла. Али добро, мислила сам, такав је живот. Али тог јутра ми је све изгледало као да је свему наступио крај! Стари дугови су ме веома мучили. На послу сам добила позајмицу од 20 хиљада евра, како бих могла да сведем рачуне са банком. Банка је на добош ставила нашу викендицу и процедура конфискације имовине је већ отпочела. Била сам потиштена јер је та кућа била плод нашег тешког рада. Тамо смо сваког лета са децом проводили одмор. Чим сам добила готовину одмах сам 6 хиљада евра уплатила мом стрицу, а он је послао ту своту банци као гаранцију како би конфискација била одложена. Преостали новац сам намеравала да уплатим на рачун у банци. Нисам имала код себе број жиро-рачуна, па је требало да обавим телефонски позив и дођем до тог податка. Док сам ја све то обављала, банка се затворила. Одлучила сам да оставим паре и документе у колима, у џепу од врата са возачеве стране. Свеједно је требало од раног јутра да одем у банку. Никада нисам изгубила ништа што сам оставила у колима. Све паре сам положила у коверат. У таквим ковертама су ми у рачуноводству на послу паковали новац када су нам исплаћивали зараду. Увек сам негодовала због те праксе коју сам сматрала застарелом, али службеници су увек пратили своја правила. Тако су се коверти гомилали и ја сам их користила у разне сврхе. Вероватно вам досађујем наводећи све ове детаље, али ћете како прича буде одмицала схватити зашто то радим. Ујутру сам се спремила да однесем паре у банку. Обично паркирам кола поред куће, али је неко прошле вечери заузео моје место, па сам ауто оставила мало даље. Долазим до тог места – кад кола нема. Ноге су ми се одсекле. То је било невероватно. Свега неколико метара од куће. Никада нисам чула да су некоме у нашем мирном крају украли ауто. Била сам близу нервног слома. Нестанак кола је и сам по себи велики проблем. Како их сад наћи, да ли је то уопште и могуће? Немам новца да купим нова кола, а у украденим ми је остало 14 хиљада евра! Мој ум није све то могао да разбере! Губим кућу, јер нисам уплатила новац на рачун. Нема ни кола, ни пара. Поврх тога још ће ми од плате одбијати 250 евра док не отплатим кредит. Облио ме је хладан зној и задихала сам се. Када сам се вратила кући осетила сам се обамрло. Шта да радим? Позвала сам полицију.

Јул 16, 2022 - 11:23

0 68

Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је заиста истинита. Било је то почетком децембра 2007. године. Силно су ме секирале свакодневне бриге и нарочито одређена породична посла. Али добро, мислила сам, такав је живот. Али тог јутра ми је све изгледало као да је свему наступио крај! Стари дугови су ме веома мучили. На послу сам добила позајмицу од 20 хиљада евра, како бих могла да сведем рачуне са банком. Банка је на добош ставила нашу викендицу и процедура конфискације имовине је већ отпочела. Била сам потиштена јер је та кућа била плод нашег тешког рада. Тамо смо сваког лета са децом проводили одмор. Чим сам добила готовину одмах сам 6 хиљада евра уплатила мом стрицу, а он је послао ту своту банци као гаранцију како би конфискација била одложена. Преостали новац сам намеравала да уплатим на рачун у банци. Нисам имала код себе број жиро-рачуна, па је требало да обавим телефонски позив и дођем до тог податка. Док сам ја све то обављала, банка се затворила. Одлучила сам да оставим паре и документе у колима, у џепу од врата са возачеве стране. Свеједно је требало од раног јутра да одем у банку. Никада нисам изгубила ништа што сам оставила у колима. Све паре сам положила у коверат. У таквим ковертама су ми у рачуноводству на послу паковали новац када су нам исплаћивали зараду. Увек сам негодовала због те праксе коју сам сматрала застарелом, али службеници су увек пратили своја правила. Тако су се коверти гомилали и ја сам их користила у разне сврхе. Вероватно вам досађујем наводећи све ове детаље, али ћете како прича буде одмицала схватити зашто то радим. Ујутру сам се спремила да однесем паре у банку. Обично паркирам кола поред куће, али је неко прошле вечери заузео моје место, па сам ауто оставила мало даље. Долазим до тог места – кад кола нема. Ноге су ми се одсекле. То је било невероватно. Свега неколико метара од куће. Никада нисам чула да су некоме у нашем мирном крају украли ауто. Била сам близу нервног слома. Нестанак кола је и сам по себи велики проблем. Како их сад наћи, да ли је то уопште и могуће? Немам новца да купим нова кола, а у украденим ми је остало 14 хиљада евра! Мој ум није све то могао да разбере! Губим кућу, јер нисам уплатила новац на рачун. Нема ни кола, ни пара. Поврх тога још ће ми од плате одбијати 250 евра док не отплатим кредит. Облио ме је хладан зној и задихала сам се. Када сам се вратила кући осетила сам се обамрло. Шта да радим? Позвала сам полицију.

Прочитај више на Пријатељ Божји...