Некад нам дође да плачемо јер нам се чини да нам је најтеже на свету, и да нас нико не разуме. Тада је најбоље исплака...
Некад нам дође да плачемо јер нам се чини да нам је најтеже на свету, и да нас нико не разуме.
Тада је најбоље исплакати се, избацити све из себе, а онда устати и кренути напред. Сузе прочисте поглед, прочисте душу и опет си као нов.
Сви ми имамо дане када се осећамо напуштено. Од свега и свих. Остављени по страни са својим тугама, али не заборавимо да је Он увек ту. Да чује сваки наш уздах, осећа сваку нашу бол као своју и тихо нам шапуће:"Не бој се само веруј".
Треба животу дати шансу и веровати. Пустити да се догоди оно што се треба догодити јер тек онда када се чини да се живот завршава, он тада тек почиње, јер онда када мислимо да смо најслабији, тада смо најјачи јер се сила Божија у немоћи познаје.
М.Ж. ????
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
