Није свака борба наша

Задржавајући се предуго на неважним дешавањима, ми губимо драгоцено време и енергију, коју би требало да користимо да бисмо следили своје планове и снове. Није свака борба, која се појави на твом путу, она за коју треба да се боримо. Многе ”борбе” су само ометања, која покушавају да нас намаме. Ако та борба није између тебе и животног пута ког ти је Бог одредио, онда је то борба коју треба да игноришеш. Особа на твом радном месту, која те стално чини нервозним, правећи саркастичне коментаре, може ти послужити да би се борио са њом и надглашавао је. Али, ако то чиниш, губиш драгоцено време и енергију, коју би требало да користиш да би следио своје планове и снове. То је одвраћање од твог циља и потребно је да научиш да игноришеш. Или имаш члана породице, који ти никада не одаје признање ни за шта, који велича и хвали сваког другог осим тебе. Можеш допустити да те то узнемирава и да живиш фрустрирано или то можеш отклонити од себе и рећи; ”То није ништа важно. Мени не треба њихово одобравање. Ја имам одобравање од Господа Бога и важно ми је да сам са Њим у миру.” Веома је растерећујуће знати да не мораш да водиш баш сваку битку. Не мораш да се доказујеш и браниш, можеш да их игноришеш и живиш срећно. Верујем да бисмо сви много више уживали у животу ако бисмо добро знали шта треба да игноришемо. Шта други кажу о теби не дефинише ко си ти заиста. Шта ти неко даје или не даје, не одлучује колико си вредан као личност. Ти си дете свемогућег Бога. Креатор целог универзума удахнуо је живот у тебе. У теби је семе изузетности. Не губи своје време покушавајући да надиграш своје критичаре, покушавајући да убеђујеш некога да је важно то што радиш. То су вероватно борбе у којима нећеш моћи победити. Мораш прихватити чињеницу да неки људи никада неће пристати да ти одобравају, никада ти неће признати твоје таленте. И то је у реду, само не допусти да те то омете на твом путу. Такви људи су чак важни, јер те уче да будеш скрушен, иначе твом самовеличању не би било краја. Господ је већ поставио људе на твом путу, који ће те признати и подржати да испуниш свој циљ. Ако се често заустављаш на свом путу да би се борио са људима, који никада неће бити за тебе и да би све уверио у важност онога што чиниш, само ћеш губити време и енергију на неважне ствари и спречавати себе да испуњаваш Богом дате циљеве. Не обраћај пажњу на људе, који су љубоморни на тебе, не обраћај пажњу на оне који те омаловажавају. Игнориши њихове коментаре, њихове увреде. Они не контролишу твој пут, већ Господ Бог. Не губи сан због неког ко је против тебе. Не обраћај никакву пажњу на неког ко те не поштује али не као на невредног, већ да то није важно што ти не исказује поштовање. Уосталом, где је записано да мора да ти исказује поштовање? Када је Саул постављен за првог јеврејског цара, ево каква је била реакција неких људи; ”…Презираху га, нити му донесоше дара. Али он се учини као да није чуо.” (1. књига Самуилова 10, 27) Тако и ти игнориши и не даји ни мало пажње свему томе. Саул је разумео да неће сви бити за њега, али није желео да губи време убеђујући их да он заслужује поштовање и пажњу јер то не приличи зрелом, уравнотеженом човеку. Чак му то није ни важно! Извор: svetatrojicaroterdam.com

Фебруар 15, 2021 - 15:53

0 15

Задржавајући се предуго на неважним дешавањима, ми губимо драгоцено време и енергију, коју би требало да користимо да бисмо следили своје планове и снове. Није свака борба, која се појави на твом путу, она за коју треба да се боримо. Многе ”борбе” су само ометања, која покушавају да нас намаме. Ако та борба није између тебе и животног пута ког ти је Бог одредио, онда је то борба коју треба да игноришеш. Особа на твом радном месту, која те стално чини нервозним, правећи саркастичне коментаре, може ти послужити да би се борио са њом и надглашавао је. Али, ако то чиниш, губиш драгоцено време и енергију, коју би требало да користиш да би следио своје планове и снове. То је одвраћање од твог циља и потребно је да научиш да игноришеш. Или имаш члана породице, који ти никада не одаје признање ни за шта, који велича и хвали сваког другог осим тебе. Можеш допустити да те то узнемирава и да живиш фрустрирано или то можеш отклонити од себе и рећи; ”То није ништа важно. Мени не треба њихово одобравање. Ја имам одобравање од Господа Бога и важно ми је да сам са Њим у миру.” Веома је растерећујуће знати да не мораш да водиш баш сваку битку. Не мораш да се доказујеш и браниш, можеш да их игноришеш и живиш срећно. Верујем да бисмо сви много више уживали у животу ако бисмо добро знали шта треба да игноришемо. Шта други кажу о теби не дефинише ко си ти заиста. Шта ти неко даје или не даје, не одлучује колико си вредан као личност. Ти си дете свемогућег Бога. Креатор целог универзума удахнуо је живот у тебе. У теби је семе изузетности. Не губи своје време покушавајући да надиграш своје критичаре, покушавајући да убеђујеш некога да је важно то што радиш. То су вероватно борбе у којима нећеш моћи победити. Мораш прихватити чињеницу да неки људи никада неће пристати да ти одобравају, никада ти неће признати твоје таленте. И то је у реду, само не допусти да те то омете на твом путу. Такви људи су чак важни, јер те уче да будеш скрушен, иначе твом самовеличању не би било краја. Господ је већ поставио људе на твом путу, који ће те признати и подржати да испуниш свој циљ. Ако се често заустављаш на свом путу да би се борио са људима, који никада неће бити за тебе и да би све уверио у важност онога што чиниш, само ћеш губити време и енергију на неважне ствари и спречавати себе да испуњаваш Богом дате циљеве. Не обраћај пажњу на људе, који су љубоморни на тебе, не обраћај пажњу на оне који те омаловажавају. Игнориши њихове коментаре, њихове увреде. Они не контролишу твој пут, већ Господ Бог. Не губи сан због неког ко је против тебе. Не обраћај никакву пажњу на неког ко те не поштује али не као на невредног, већ да то није важно што ти не исказује поштовање. Уосталом, где је записано да мора да ти исказује поштовање? Када је Саул постављен за првог јеврејског цара, ево каква је била реакција неких људи; ”…Презираху га, нити му донесоше дара. Али он се учини као да није чуо.” (1. књига Самуилова 10, 27) Тако и ти игнориши и не даји ни мало пажње свему томе. Саул је разумео да неће сви бити за њега, али није желео да губи време убеђујући их да он заслужује поштовање и пажњу јер то не приличи зрелом, уравнотеженом човеку. Чак му то није ни важно! Извор: svetatrojicaroterdam.com

Прочитај више на Пријатељ Божји...