
У сваком тренутку на свету се нешто изузетно дешава. Неко добије на лутрији, неко узврати вољеној особи, неко безнадежно болестан изненада оздрави. Али сва та чуда су пролазна, и у потрази за вечним, људи се често окрећу Богу и сећају се како је Христос васкрсао Лазара, претворио воду у вино, са неколико векни хлеба и риба нахранио хиљаде...
Наравно , за хришћане су ове библијске приче непоколебљиве истине, али атеисти све поричу. Спор о постојању Бога траје онолико колико постоји религија.
А шта је са чудотворним мироточењем? Да ли је ово заиста још једно чудо Господње, дато људима како би се вратили и ојачали их у вери, или само нечија маестрална шала?
Први забележени случај мироточења у Русији догодио се крајем 13. века у Великом Устјугу. У то време у граду је живео свети јуродиви Прокопије, који је поседовао дар прозорљивости. Године 1290. почео је да вапи суграђанима: