О греху празнословља и брбљивости

Пророк Илија је, како је у Светом Писму речено, био човек исто као и ми; али он се помолио Богу, и небо се затворило, те нестаде киша (Јаковљ. 5, 17). Небо је било налик на ужарени бакар. Овиме је пророк Илија казнио људе за безакоње и одступање од вере. Пророк се после опет помоли и поче да лије киша. Као да је земља широко отворила своја уста, сува од жеђи, и почела да упија животворну влагу. Мртве пустиње су се претвориле у зелене ливаде и поља. У Библији, у Књизи Постања налази се тајанствена прича о виђењу Јаковљевом. Праведни Јаков, бежећи од гнева свог брата Исава, заноћи на пустом месту. И ту је имао виђење. Светлоносни човек, налик на Анђела ступи са њим у борбу. Читаве ноћи је трајала ова борба. Није могао да победи ни један ни други. На крају, пред зору, непознати му рече: Пусти Ме, зора је. Овај одговори: Нећу Те пустити докле ме не благословиш. Тада се непознати дотакну његове ноге и рече: Од сада се нећеш звати Јаков, него Израиљ, јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и издржао си(1. Мојс. 32, 24-28). Шта значи ово виђење и ова прича? Свети Оци је овако тумаче: Господ кажњава за неправду и за грех - чак и Свете и праведне, и љубљене Своје. И можда још строжије кажњава грех у њима.