О необјашњивим богохулним помислима

Често се за време Свете Литургије, и у најстрашнији час Светих Тајни, појављују подле мисли хуле на Господа и Свету Жртву која се приноси. Отуда је очигледно да није наша душа та која у нама изговара ове несвете, несхватљиве и необјашњиве речи, него демон који мрзи Бога, који је збачен са неба, јер је и тамо покушао да хули на Бога. Често је овај варалица и убица многе доводио до лудила. Ниједна мисао није тако тешка за исповедање као ова и зато се у многима задржава до старости. Ништа нас не слаби толико против демона и злих помисли, колико то што их не исповедамо, већ их кријемо и хранимо у срцу. Нико не треба да мисли да је крив за зле мисли; јер Господ је чувар срца и зна да такве речи нису наше, него наши непријатељи. Пијанство је узрок спотицања, а гордост је узрок злих помисли. Иако онај ко се спотакне није крив за спотицање, сигурно ће бити кажњен због пијанства. Када стојимо на молитви, ове нечисте и неизрециве помисли устају против нас, али на крају молитве одмах одлазе од нас; јер немају обичај да се боре са онима који се не наоружавају против њих. Овај безбожни дух не само да хули на Бога и све божанске ствари, него и у нама говори срамне и нечасне речи, тако да, или напуштамо молитву, или падамо у очајање. Опаки и нечастиви мучитељ многе је одвео од молитве, многе је изопштио од Светих Тајни, изморио нека њихова тела тугом, а неке и постом, не дајући им ни најмањег тренутка олакшања. Он то чини не само мирјанима, већ и онима који пролазе кроз монашки живот, говорећи им да за њих, иако су се више кајали од свих неверника и незнабожаца, нема наде на спасење. Кога мучи дух богохуле, и ко жели да се ослободи тога, нека зна да није његова душа крива за такве помисли, него нечисти демон, који је једном рекао самом Господу: