Пред новом књигом проте Саве Б. Јовића

Јул 31, 2020 - 22:47
 0  158
Пред новом књигом проте Саве Б. Јовића
Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Будимо деца светлости, Православна реч, Београд 2020, 241 стр.


Тешко да се данас у нашем времену и роду могу наћи људи попут Светог aпостола Павла који је ономад Атињанима проповедао о „непознатом Богу“, осећајући и ценећи њихову богочежњивост и вапај за смислом. Потреба нашег човека је такође да осети проповед Божје речи и доживи призив Цркве, а нова књиге протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића одговара на изазов прослављања откривеног Бога који је у једном делу нашег народа друге половине XX века био заборављан.
 
У стара времена, у античко доба привлачне Јеладе и великог Рима, када су остваривана „дела блистателна“, реторика је била практична вештина усмерена ка задобијању публике за политичке сврхе или према успеху на судским процесима. Беседништво као ораторство откривало је и његов свештени значај, још у незнабожачким временима, код народа који нису имали откривење Христово, јер је реч oratio поред говора означавала још и молитву. Са тријумфом Цркве почетком IV века хришћанска омилитика је дефинитивно постала вештина речи и проношења Бога и богооткривене истине, као реч и поука која је нераздвојна од богослужења (sвете Литургије).
 
Свештена служба речи је добрим делом и пророчка служба. Хришћански беседник мора имати унутрашње убеђење да би био успешан и препознатљив. Ако нема тог светотајинског и подвижничког темеља, ако није био спреман да страда за оно о чему говори, беседник постаје само један празан звечећи кимвал. У реторици извежбан и у стилу ненадмашан Св. Јован Златоусти запечатио је све своје беседе, оно о чему је говорио спремношћу да не пристане на друштвени компромис и зато је био протеран из Цариграда. Такво унутрашње убеђење у овим беседама поседује и њен аутор, јер је прота Саво, страдањем запечатио своје беседе, нарочито ону због које је био осуђен на ропство у комунистичком казамату.
 
Свештенослужитељу и проповеднику живот и снагу даје Логос, ипостасни и божански, Син Божји, управо онај Вечити Првосвештеник. Божански Логос је, како је учио Свети Јустин Философ, свуда посејан у васељени, тако да искре божанског смисла налазимо у речима, у говору, у збору, оне се свакако проналазе у „вијећању вијећи“, у оним „ситним књигама“ наше средњовековне писмености и народног песништва. Свакако да су беседе проте Саве Б. Јовића записиване и стилизоване, али важно је рећи да оне нису у целости састављане унапред. Ако би се описале неким псаламским стиховима то би сигурно били следећи: „Тече из мога срца ријеч блага. Рекох: дјело је моје за Цара, језик је мој трска хитрога писара“ (Пс 44, 1).
 
Ове беседе више наликују на sermones староримских узора због практичног призива на врлину, али има у њима и метафизичности јелинистичких предложака и омилија источних отаца Христове Цркве. У предговору књиге „Будимо деца светлости“ Његова Светост патријарх српски Господин Иринеј истиче: „Нарочиту свежину имају она обраћања у којима се указује на савремене проблеме наше омладине која је све више зависна од разних порока: дувана, алкохола, коцке, дроге, па и од видео игрица које данас многу децу одвајају једне од других, од својих родитеља, од живота, од свете Литургије и Христа“.
 
Неке беседе које су налазе у књизи, а које се односе на културолошки план, говоре о побожности историјских личности нашег народа, о српској народној поезији, о душебрижништву у затворима у заиста „немогућем периоду“ од 1945. до 1985. године, о јубилејима српске црквено-народне историје, о значају националног писма - ћирилице, као и о потреби православне веронауке у просветном систему. У тим беседама се осећа живи провиденцијализам српске историје, Бог се поштује као господар и домаћин историјског збивања, а беседник често исказује хришћанску бол због неправде да читалац може чути онај уздах Марка Краљевића, задојеног мајчинским млеком правде и правичности. Тај провиденцијализам српске историје пулсира у беседама проте Саве толико да пред читаоца излази чувена слика Новака Радонића у којој је насликао смрт епског јунака који није судио „ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“. Утицај народног певача на проту Саву Б. Јовића је овде, у односу на друга његова дела најизразитији. Ово нису, дакле, само омилије, јер је њихов аутор на средокраћи између говорништва и песништва, између беседе и даворије.
 
Беседе протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића, дугогодишњег и садашњег главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, изнова су захвалне за рецепцију и ново промишљање и заиста се уз њих могу поновити речи песника Секста Проперција: „Свежих песама доносим ти склад, да их читаш, уживајући у миру“. Књига Будимо деца светлости има и ту мистичну копчу са књижевношћу апостолских отаца која нас позива, да заиста будемо чеда Светлости и да се оделимо од „синова таме“.
 
И  на крају, ове беседе остају у развојном луку српске омилитике ког су својим делима оцртали свештеници-беседници попут свештеника Димитрија Алексића (+1889), Николе Беговића (+1895), Павла Бибића (+1869), Јефтимија Вукадиновића (+1906), Светозара Грубача (+1922), Павла Димића (+1892), архимандрита Атанасија Чурлића (крај XIX века), Илариона Весића (+1906), епископа Платона Атанацковића (+1867) и Георгија Хранислава (+1843), а нарочито проте из Сремских Карловаца прве половине XX века, ректорa тамошње Богословије Јованa Вучковићa, затим професорa Јованa Живковићa, као и протe Јованa Јеремићa. Aутор збирке беседа „Будимо деца светлости“ протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић је заиста њихов духовни настављач.
 
др Радован Пилиповић
 

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!