
Професор анатомије на Универзитету у Барију, Луиђи Мартино који је измерио и фотографисао мошти светитеља 1957, окушао се у скицирању како би Никола изгледао да су мека ткива присутна на лобањи. Он је донео закључак о болести светитеља. Оштећени зглобови, кичма и грудне кости сведоче о мукама које Свети Никола претрпео у затвору – био je мучен истезивањем, као многи други хришћани у време гоњења. Радиолошки преглед лобање je откриo велико унутрашње сабијање костију дела лобање. Професор Мартино сматра да су ове промене узроковане дугорочном утицају затвора, хладноће и влаге.
Као резултат проучавања остатака, професор Луиђи Мартино је утврдио да лице приказано на икони у потпуности одговара изгледу реконструисаног лица моштију у Барију: "Према структури лобање и костура, светитељ је био средње висине и тамне коже, високог чела, имао је истурене јагодице и браду, костур средње снаге." Антрополошке студије моштију указују на то да није јео месо, већ само биљну храну. Висина Светог Николаја Чудотворца је такође одређена: 167 центиметра. Користећи модерне компјутерске технологије, руски уметник је покушао да прикаже лице светог Николаја Чудотворца.