Протопрезвитер-ставрофор др Драган Милин: Шта је Библија?

У недељу, 30. августа 2020. године, у свечаној сали Саборног храма одржано је прво предавање у оквиру једанаестих Великогоспојинских свечаности. На тему: “Шта је Библија? – Нови превод Старог завета са масоретског текста” говорио је др Драган Милин, дугогодишњи професор Старог завета на Православном богословском факултету у Београду.

 
У уводном слову, водитељ програма протојереј Срећко Зечевић је поздравио окупљене у име Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована чијим благословом се прослављају једанаесте Госпојинске свечаности. Такође, јереј Срећко се захвалио и уваженом предавачу протојереју-ставрофору др Драгану Милину и у кратким цртама представио његов рад.
 
Након увода, окупљеним слушаоцима се обратио предавач који је започео први део предавања питањем како дефинисати појам Старог завета: “Стари завет није једна књига коју је написао један човек. То је хиљаде година скупљана целокупна мисао старих Јевреја. Она садржи бар четири посебне области. Имате чисто право – Мојсијево законодавство је развијеније него чувено Хамурабијево законодавство на старом Истоку. Оно има 613 параграфа, док Душанов законик има 201, а Хамурабијев 282. Жао ми је што се Мојсијево законодавство не проучава на Правном факултету, јер је изванредно. Друга област јесте чиста историја где се говори куда су путовали Јевреји, са ким су се сукобили... 
 
Постоји чиста религиозна поезија, а то су Псалми и Песма над Песмама, а такође и философија у лику Књиге Проповедникове, Прича Соломонових и Књиге о Јову”. Затим, др Милин се осврнуо на сам садржај текста Старог завета и на извесне проблеме проузроковане легендарним интерполацијама и народним предањима, која се у извесној мери проналазе као нетачна и неподобна важећим научним достигнућима. Након исцрпних агрумената и библијских навода у циљу појашњавања проблематике и прецизнијег разумевања поруке Старог завета, предавач је започео други део предавања који је насловљен “Нови превод Старог завета са масоретског текста”: “Свако ко жели да преводи са оригинала (са старојеврејског) не преводи само са тог предложеног превода, него постоје и богате фусноте (Симаха, Теодотиона, Аквиле...). 
 
Стари завет има око 900 глава. Да сам то преводио са француског, немачког или руског већ за годину дана би био готов превод. Међутим, превод са масоретског текста сам израдио за непуних 10 година, а онда сам га бар годину дана поправљао”. Говорећи о самом преводу, професор је наглашавао потребу за поштовањем правила превођења која не смеју осиромашити лепоту самог превода, притом наводећи пример превода Старог завета Ђуре Даничића. По окончању предавања, уследила су питања слушалаца која су се тицала извесних недоумица у погледу тумачења Старог завета, као и појединих неразумљивих места.