У првосептембарском броју Православља, новина Српске Патријаршије, доносимо:
Устани Господе, нека се не осили човјек,
Нека буду суђени народи пред Тобом,
Постави Господе законодавца над њима,
Нека познају народи да су само људи
(Псалам 9, 20-21)
Овим стихом из Светог Писма започиње Великогоспођинска посланица 2020. љета Господњег, којом се Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије обратио свом верном народу, а у целости је доносимо у Православљу.
„Да није било покатоличавања (римокатоличавања), унијаћења (гркокатоличавања), геноцида и етничког чишћења, српски народ на подручју Хрватске, Славоније и Далмације (данашње Републике Хрватске) бројао би неколико милиона људи,“ пише др Александар Раковић у тексту: Етничко чишћење Срба из Крајине и Хрватске (1991–1995) у Рубрици Историја / Да се не заборави.
„Ово мјесто постало је цвијет живота. Ове кости постале су не само голгота и мјесто голготе него и мјесто васкрсења, мјесто живота, никада више не мјесто пораза и понижења и мјесто убиства, него мјесто победе. А све се то догодило браћо и сестре захваљујући Јеванђељу. Јеванђељу које нас је учило и научило да идемо као овце међу вукове у овај свијет. Јеванђељу које нас је учило и учи да будемо мудри као змије, а безазлени као голубови,“ беседио је Владика дизелдорфски и целе Немачке Григорије у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, саграђеном у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на месту данашњег храма.
„У свом спису Најстрашнија инквизиција, Свети Владика Николај Велимировић даје Србима три завета како би зацелили тешке ране, али и схватили шта им се догодило: 1) да се Срби не свете, јер ко се освети тај се не посвети; 2) да литургијски прослављају своје Мученике и 3) да своје Мученике објављују целом свету. Испуњавајући завете које је оставио Свети Владика Николај, Српска Православна Црква, са својим архијерејима, јерејима и верним народом, прво је литургијски прослављала Новомученике Јасеновачке на хумкама које се налазе разасуте по Спомен-подручју Јасеновац, да би се оно потом пренело у обновљену Цркву Рођења Светог Јована Претече, у селу Јасеновац“, пише Стефан Радојковић секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида, најављујући за овај број новина, обележавање Јасеновачких Новомученика, 13. септембра 2020, у манастиру Јасеновац.
„Манастир Високи Дечани – по ко зна који пут у историји на бранику очувања српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији“, наслов је ауторског текста Архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високи Дечани, који за Православље пише о досадашњим, али и најновијим искушењима којима је братство овог, једног од најзначајнијих црквених и културно-историјских објеката наше Цркве, изложено.
Уредништво Православља, новина Српске Патријаршије, придружује се честиткама упућеним Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском,
Господину Господину Иринеју
— Поводом 90. рођендана —
— На многаја љета! —