Сам код куће: православни међу атеистима

Свештеник Роман Колесников рођен је у граду Либану (Летонија) 1979. године. Дипломирао на Московској духовној академији 2010. Од 2013. године служи у московском храму Ваведења Пресвете Богородице у Леонову. Вера се не рађа у контроверзи - Оче Романе, дешава се да је православац сам са својом вером међу укућанима. Супружници могу имати различите вере. Када правити уступке, а када бранити своју веру? - Чини ми се да у таквим ситуацијама вера постаје само згодан изговор да се свађамо и инсистирамо на своме. И овде је веома важно размислити: бранимо ли Бога или себе? Дубоко сам уверен да у савременом свету, где је апсолутно све помешано, нема спора око вере као такве. - Али они су се и раније свађали? - Једноставност старих људи, о којој читамо у житијима светих, нама данас није својствена. Спор о вери је могућ само са првобитно чистим намерама, када човек заправо тражи Бога, а не ставља себе у први план. Приметио сам да тема вере најчешће открива конфликтну природу унутрашње породичне ситуације. Доказујући исправност Православља, човек заправо доказује своју доминантну позицију или своју посебност. Муж и жена имају право једно на друго, а вера постаје разлог да се поново проговори. - Како се понашати у сличној ситуацији? - Верујем да је пре свега потребно запамтити да се Богу не може ругати, Он има сву снагу и способност да заштити Себе. Немојте мислити да црквеност нашег саговорника зависи од наших речи. Вера је дар од Бога, који се даје одозго; човек је не прима ако не жели. Јеванђеље каже: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. Управо је чистота срца гаранција, услов и основа за богопознање. У споровима се не рађа чистота срца, она се рађа у унутрашњем духовном животу. Дакле, пре свега, морамо разумети да је Бог у стању да заштити Себе, и друго, морамо запамтити да проповед није само у нашим речима, проповед је првенствено наше понашање. Муж је код телевизора, а жена код иконе - Али дешава се да је понашање верника оно што ствара проблеме. На пример, жена је почела да иде у цркву, пости, моли се ујутру и увече, понекад одбија да буде близу неверног супружника... - Да, то може да изнервира породицу. Када ме људи питају како да се понашају у таквим ситуацијама, наводим пример раних хришћана. Многи од њих су били робови и нису стављали свог господара испред чињенице да имају јутарњу или вечерњу молитву, али су, упркос скривеном испољавању вере, успели да освоје свет. Шта их је учинило другачијима? Изнад свега, понизно понашање. Међутим, у савременом свету понашање хришћана се често повезује са чисто спољашњим манифестацијама: знамењима крста, постова, молитве... Наравно, све је то важно, али не треба се заглавити у овоме и мислити да је благодат може се постићи само таквим акцијама. Време је да пређемо на нови ниво: да читамо Јеванђеље и усвојимо начин Христовог живота. - Па ипак, узмите, на пример, једноставну ситуацију: муж гледа ТВ, а жена жели да се моли у тишини. Ко треба да попусти? - Тешко је дати општи савет, много зависи од карактера супружника, од тога како проналазе компромис. Јасно је да је породица заједница двоје одраслих, у којој мушкарац има своја уверења, а жена своја. Да, муж има право да гледа телевизију увече и не треба га узнемиравати. Али и жена има право да устане пред иконе и да се моли. У сваком случају, морамо поступити по својој савести и видети шта је корисније за породицу. Ако ваше понашање изазива буру негодовања, можда је вредно препустити се нечему, на пример, ослабити пост или не прочитати правило у потпуности. А у неким тренуцима треба инсистирати на своме. Особа у сваком случају мора самостално да одлучи шта да ради. Оно што огорчава рођаке - Можемо ли рећи да је главна ствар очување мира у породици? Избегавајте контроверзу по сваку цену? - По сваку цену? Не, не можеш то да урадиш. Постоје фундаменталне ствари. Морате смирено објаснити оно што вам је суштински важно, у чему не можете попустити. Можда се некоме у породици не свиђа што имате иконе? Ово није разлог да их изнесете из куће. Можда је неко огорчен што постиш? Ово није разлог да почнете да једете све. Али, како искуство показује, неверујући рођаци најчешће су огорчени, не због икона и постова, већ због нашег амбивалентног понашања. Они виде да су оно што радимо и оно што говоримо потпуно различите ствари. Причамо, на пример, о љубави, о стрпљењу, али се и сами нервирамо, осуђујемо друге. - Али шта ако иконе, кандила, молитве нервирају друге чланове породице? – У нормалној породици неверни муж поштује женине иконе и кандила. У тешким ситуацијама све то човека разбесни, јер је већ опседнут борбом са вером. И сами морате јасно да схватите шта губите одбијањем црквеног прибора. У неким околностима треба имати храбрости и устати на молитву, у другим – молити се у одсуству особе или научити молитве напамет. Морамо запамтити да је пред вама лик Божији, само што мужу није дато да верује. Као што тинејџер пориче помоћ родитеља, не видећи да они све чине за његово добро, тако и одрасли поричу присуство Божије и потребу за Црквом, не видећи промисао Божији у свом животу. Лични пример је важнији од сваке речи - Да ли вреди покушати да преобратиш вољене у своју веру? Како ви то радите? - То треба да урадите сопственим понашањем. Понекад постављам парохијанима питање: ако човек први пут дође у цркву и пита вас како се може спасити, шта ћете одговорити? Већина не зна, за многе је вера – ићи у цркву, исповедати се, причестити се, читати правило. Сетите се како је у Јеванђељу младић питао Господа о томе и Господ му је навео заповести. То је оно на шта треба да се фокусирамо и преобратимо невернике у Православну веру, не по спољашњем понашању, већ по погледу на свет. Господ нас је позвао, не на свеће и иконе, већ на нови начин живота. – Значи, треба деловати личним примером? – Да, мада понекад није на одмет говорити о вери, јер већина савремених људи живи у незнању: греше и не знају да је то грех. Ако се укаже прилика, можете разговарати са њима о томе шта Бог благосиља, а шта не. Када се залагати за Бога - Ако дете од једног родитеља чује да Бог постоји, а од другог да га нема, зар то не штети његовој психи? Да ли да се боримо за православно васпитање детета идући у сукоб? - Морамо да се боримо за децу. Ако желимо да утичемо и да будемо интересантни својој деци, треба да се развијамо. Међутим, подизање детета није надметање родитеља, и суштина питања није ко ће први рећи да Бог постоји, већ да ће мали човек видети да одрасли живе по верским убеђењима и заповестима Божијим. Дете ће само научити да разликује истину од лажи, а није увек лоше ако чује различита мишљења. Али пре свега је потребно да дете види да речи верујућег члана породице не одступају од његових дела. - Да ли да улазим у верске спорове са рођацима ако их провоцирају? Шта одговорити када наводе наводно научне податке о настанку света или, као аргумент у прилог атеизму, називају смрћу невине деце? - Мислим да ако је таква провокација само начин да се забавите, онда можете да се насмејете и окренете разговор у другом правцу. Када је реч о научним доказима, најчешће их наводе обични људи, чији начин живота их подстиче да негирају Бога. Ако говоримо о умирању одојчади, онда не можемо знати промисао Божији. Много је ситуација у животу када не разумемо логику Бога, а ја се као свештеник не плашим да кажем да не знам одговор на питање смрти. Одговори које сам чуо ме не задовољавају: по правилу превише једноставно и храбро звуче, и то из уста оних који нису изгубили децу. Имам познатог свештеника који већ дуго нема деце. Људи долазе код њега са молбом да се моле за даривање детета, он врши Божанску проскомидију, они добијају децу, али он сам остаје бездетан. Не знам зашто је овако зашто Господ једнима не даје децу, а другима одузима, али то није директан доказ да Бога нема. Једноставни одговори су добри за ученике првог разреда, одрасли треба да схвате да је живот много тежи. - Шта ако се блиски људи у вашем присуству ругају или се једноставно смеју вери и светињама? - Овде се морамо заузети за Бога. Једно је када је то невина провокација, друго када је ругање светињи. У најмању руку, ове разговоре треба прекинути! Муж се помолио и нашао истину - Да ли вам се за савет често обраћају људи који имају породичне проблеме због њихове вере? Можете ли им помоћи? - Супружници морају имати чврсту намеру да разумеју ситуацију, а не да победе у спору. Претпоставимо да жена дође и каже да јој муж забрањује да се моли. У разговору се испоставља да она не кува, не чисти, деца су запуштена, а она је све време у цркви. Да ли је то тако могуће? Пре свега, треба се позабавити породицом, па онда свим осталим. За девет година моје праксе, не сећам се у чистом облику спорова о вери, искрених тражења Бога у породичним расправама. – Можете ли да наведете примере када су се верске размирице у породици добро завршавале? - Знам само за једну породицу која је имала искрену жељу да пронађе истину. А спорови су решени доласком њеног мужа у Православље. Марина Морозова За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков Извор: ruskline.ru