Симбол вере

На Првом и Другом васељенском сабору, у Никеји (325) и Цариграду (381), Свети Оци су борећи се против јереси и лажних учења у Хришћанству, саставили сажето, правилно, исповедање вере, звано Симбол вере. Симбол вере Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин. *** Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог (први члан Симбола вере). Бог је свуда присутан, непроменљив, неограничен, недостижан, вечан, беспочетан и бескрајан, духован и бессмртан и сведобар. Тај исти Бог открио нам се у Христу. Зато као хришћани Верујемо и у Сина Божијег Господе Исуса Христа, Бога који је постао човек ради спасења нас људи. О Христу су пророковали Духом Светим надахнути пророци. Очекивали су Га бројни мудраци древних цивилизација и религија. Он се родио као Богочовек од Духа Светога и Марије Дјеве у једном времену када су морално оронуле, умирале старе цивилизације, или су нагризене моралним кризама наговештавале свој крај. О томе сведочи апостол Павле: ”А када се навршило време посла Бог Сина Свог” (Гал. 4,4). Свети јеванђелист Јован објављује истину: ”Бог је тако заволео свет да је Сина Свога Јединородног дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни” (Јн.3,16). Стога: верујем и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, рођеног од Оца пре свих векова: Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног а не створеног, једносуштног са Оцем, кроз кога је све постало (други члан Симбола вере). Као што се мисао рађа из ума и открива га, тако се и Син Божији вечно рађа од Бога Оца, и Он је Бога Оца открио свету и човеку. А човек је створен по слици и прилици Бога Небеског, Бога личности. Зато је и човек личност, умно и свесно и слободно биће, саздано по лику Христа Богочовека. Господ Христос сведочи о себи: ”Ја и Отац (небески) Једно смо … ко види мене, види Оца који ме је послао (у свет)” (Јн.10,30;12,45). О великој истини Христовог оваплоћења свети Апостол Павле каже: ”Велика је тајна побожности: Бог се јави у телу” (I Тим. 3,16) то јест: Бог се јави као човек, као Богочовек. О томе говори 3. члан Симбола вере овако: Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Деве и постао човек. Христос Син Божији, као Богочовек и Спаситељ света, из љубави је пострадао за нас људе, разапет био на крсту, умро и сахрањен, али је и васкрсао из мртвих и победио смрт да би нама људима обезбедио и даровао вечни и бесмртни живот са Богом. Гаранција нашег спасења и победе над грехом и смрћу, као и залог нашег бесмртног живота са Богом јесте Христово распеће, смрт и васкрсење и славно васнесење са телом на небу одакле ће Христос поново доћи да суди свим људима и бићима. Зато исповедамо и признајемо Христа Господа и Спаситеља: Који је за нас распет у време Понтија Пилата, и страдао и погребен; и који је васкрсао у трећи дан по Писму; и који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца; и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја (4-7,члан Симбола вере). Верујемо и у Духа Светог, јер верујемо у Свету Тројицу, Јединог и Истинитог Бога нашег. Дух Божији Свети је творац и оживитељ света и човека. Он је надахњивао пророке и остале свете људе Божије. Спаситељ Христос је, по Свом васнесењу на небо, послао од Оца светим Апостолима Духа Светога, Утешитеља и Надахнитеља. Он им је рекао да се, после Његовог вазнесења, не удаљују из Јерусалима док се не обуку у силу Духа Светога, ”у силу одозго” (Лк. 24,29). Затим је Христос, шаљући Своје Апостоле у свет да проповедају Јеванђеље и оснивају Цркву, заповедио: ”Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедао. И ево, Ја сам с вама у све дане до свршетка века” (Мт.28,19-20) Зато: верујемо и у Духа Светога, Господа, животворног, који од Оца исходи, који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави, који је говорио кроз пророке… (осми члан Симбола вере). Верујем и у Свету Цркву Христову: Господ Христос је рекао: ”Сазидаћу Цркву Своју и врата паклена неће је надвладати” (Мт 16,18). И заиста, Христос Богочовек је на Себи саздао Цркву силом Духа Светога преко светих Апостола и ево - Црква Христова постоји и живи пуне две хиљаде година. Пролазила је она кроз спољашња гоњења и унутрашње кризе, кроз шибе непријатељства и безбожне мржње, кроз прогоне и погроме, али је доказала речи Спаситељеве да је непобедива: да јој ни врата паклена немогу нашкодити. У Цркву се улази и постаје живи члан кроз свету тајну Крштења. У Цркви, вером и благодаћу и добрим делима, стиче се вечни живот, и чека вескрсење мртвих и Бесмртно царство. Зато: Верујем у једну, свету, саборну и Апостолску Цркву (девети члан). Та Црква је света Православна црква Христова, основана од Христа и Светих Апостола и утврђена од свих Отаца и Сабора и од светих Мученика и Светитеља. Тако исто, као православни хришћанини: Исповедамо једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века (10-12 члан) Верујемо и у васкрсење мртвих. Јер ће мртви заиста васкрснути. Још је пророк Језекиљ прорекао свеопште васкрсење мртвих. Под васкрсењем мртвих подразумева се васкрсење људских тела, без којих човек није пуни човек. Иако је душа бесмртна, она не може без тела добити пуноћу вечног живота. Од када је Христос постао човек, људско тело је постало светиња и храм Духа Светога. Потврда да ће и наша тела васкрснути овде на земљи јесте Христово Васкрсење из мртвих. Тајну бесмртности људских тела већ овде доказују и мошти светитеља, које су нетрулежне, не својом силом или балзамовањем, него силом коју им Сам Бог даје. Зато су оне чудотворне, јер у њиме присуствује чудотворна сила Духа Светога.