Уље Светог Пантелејмона

Моја мајка је имала главобољу све време откако се сећа. Једина разлика је била у томе што је некад болела јаче, некад слабије - тада се бол готово и није примећивао. Зато нисам био изненађен када ме је, приликом следеће посете кући, још на прагу, сестра поздравила речима: - Маму јако боли глава, не може ни да дође до тебе. - Сад ћу је излечити! – рекао сам са неким непознатим извором сигурности. Заиста сам имао посебан лек са собом. *** Недуго пре тога, у јулу - августу 2000. године, са Свете Горе је у Москву донета глава светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона. Ред до храма Христа Спаситеља био је огроман, пошто је планирано да светиња остане неколико дана у Русији, пре него што се врати на Атос. Људи су стајали по 10-12 сати, и дању и ноћу. У храм сам стигао после посла, око седам увече. Пронашао сам крај реда људи који чекају да уђу у цркву негде на насипу, извадио књижицу са акатистом светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону и почео да читам. Био сам задивљен православним народом, који је стајао у реду достојанствено, молитвено, усредсређен на своје мисли. Готово да није било разговора. Истина, једна жена је искрено признала: - Трећи пут стојим... - Зар ниси већ два пута била овде? – саосећајно је упитала комшиница. - Да, само што нисам успела да дочекам. Оба пута сам одустала. А онда сам у сну сањала Пантелејмона Исцелитеља, који је рекао: