Једног је дана Светац имао прилику попричати с Богом те Га упита: Господе, било би ми задовољство знати како изгледа Пак...

Једног је дана Светац имао прилику попричати с Богом те Га упита: Господе, било би ми задовољство знати како изгледа Пакао и Рај. Бог одведе свеца до двоја врата. Отвори једна од двоја врата и дозволи му да погледа унутра. На средини собе, стајао је велики округли СТО. На средини стола, налазила се велика посуда, с јако фином и миришљавом храном. Светац осети како му иде вода на уста. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашише са веома дугачким дршкама које су биле причвршћене на њихове руке. Сви су могли дохватити тањир са храном и узети мало, но како је дршка кашике била дружа од њихове руке, нису могли ставити храну у уста. Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи. Бог рече: Управо си видео пакао. Бог и човек се упутише према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округао СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натерала воду на уста. Особе за столом су исто имале кашике дугих дршки. Али, овај пут су особе биле добро нахрањене и сретне, па су међусобно разговарале задовољно се смешкајући. Свети човек рече Богу: Не разумем! Једноставно је, одговори Бог, све зависи од једне вештине... Ови су научили хранити једни друге, док први мисле само на себе.

Октобар 6, 2021 - 21:26

0 7

Једног је дана Светац имао прилику попричати с Богом те Га упита: Господе, било би ми задовољство знати како изгледа Пакао и Рај. Бог одведе свеца до двоја врата. Отвори једна од двоја врата и дозволи му да погледа унутра. На средини собе, стајао је велики округли СТО. На средини стола, налазила се велика посуда, с јако фином и миришљавом храном. Светац осети како му иде вода на уста. Особе које су седеле за столом биле су изразито мршаве, љубичасте боје и болесног изгледа. Изгледали су сви изгладнело. Имали су кашише са веома дугачким дршкама које су биле причвршћене на њихове руке. Сви су могли дохватити тањир са храном и узети мало, но како је дршка кашике била дружа од њихове руке, нису могли ставити храну у уста. Свети се човек стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи. Бог рече: Управо си видео пакао. Бог и човек се упутише према другим вратима. Бог отвори друга врата. Сцена коју је човек угледао била је идентична претходној. Био је ту велики округао СТО, посуда препуна фине хране, која му је опет натерала воду на уста. Особе за столом су исто имале кашике дугих дршки. Али, овај пут су особе биле добро нахрањене и сретне, па су међусобно разговарале задовољно се смешкајући. Свети човек рече Богу: Не разумем! Једноставно је, одговори Бог, све зависи од једне вештине... Ови су научили хранити једни друге, док први мисле само на себе.