О Господу и срцу

Како душа радосно трепће окупана свјетлошћу љубави Божије. Тихо жубори сладост у човјечијем срцу у коме се настанила икона Христа.
Његов преслатки лик својом љубављу пара срце уписујући своје Име заувјек. Испуњена благодаћу васкрсења своје природе душа заједно са срцем држећи се за руке иду у сусрет незалазној свијетлости Христу Господу, а у исто вријеме и Он куца на прагу срца и чека одговор.
Тужно гледа, ослушкује, стидљиво гледа кроз осушене даске од врата уморног и напаћеног срца. На крају сједа на степеник, никада уморан, никада разочаран само вјечно стрпљив и вјечно упоран у свом куцању.
Он слатко - златоусто и у исто вријеме мистично изговара наше име.
Душа чује ехо увом своје логосности али је некада све прече од Његовог гласа, од Његовог зова. Чак и када нам буде прегласан Његов зов да прођемо кроз небеску капију царста радости блаженства, Он почиње да нам шапуће.
Ноћу нас када спавамо милује по коси и ушушкава у кревету. Господе видимо те, кликћемо када Га пустимо да уђе међу зидове нашега срца, у нашу некада тамницу страсти и сладострашћа. Ушавши унутра Он прозрачује тамницу срца као некакву загушљиву просторију. После је мете и украшава да се и ми чудимо да је ту могла бити тама, да је то некада била тамница, а сада је тако свијетло, прозрачно и мирисно.
Сада мирише на прољећно цвијеће наше душе која се обновила као младост у орла како каже псалмописац богонадахнути Давид.
Господе видимо те, кликћемо од радости од како си ушао у наше срце. Господе видим те у сваком дјечијем безазленом осмјеху, у зраку сунца што ми понекад између крошњи дрвећа весело милује образ, Господе видим те у кишној капи што васкрсава усахлу природу, у славопоју птица које својим немуштимм језиком хвале Име Твоје.
О, Господе од како си у срцу мојему видим Те свугдје, видим Те и благодарим Ти на преславним дјелима Твојим. Благодарим ти што си ме чекао, што си се настанио и срцу мојему, благодарим ти за љубав Твоју. Слава ти Господе за све.

Младен Цимеша

pouke.org