Прилепи се душа моја уз тебе…( Пс.62,9)

Какав је знак да је човек Хришћанин близак Христу? 
Човек који му је близак често му се обраћа са вером и љубављу, често изговара најслађе име Његово, често Га позива у помоћ, често му обраћа свој поглед, мисли и срце. 
Христос Бог се природно пројављује код њега и на језику и у погледу, с обзиром да је без Њега немоћан и невесео. 
Напротив, човек који му је далек ретко му се обраћа мислима, свакако без срдачне вере и љубави, већ једино по некаквој неопходности. 
Он му се обраћа као лицу које је мало познато његовом срцу, које му не радује и не услађује срце и које за њега нема привлачност. 
Људи који су му блиски уопште Га не испуштају из својих мисли и срца. Они живе Њиме. Он је њихово дисање, храна, пиће, станиште – све. Због сладости имена и благодатног додира са Исусом Христом, они се, такорећи, приљубљују уз Њега свим бићем својим (прилепи се душа моја уз тебе… Пс.62,9). 
У том приљубљивању они налазе неизрециво блаженство, за које свет не зна. 
Ето знакова по којима се може дознати ко је нашао Христа и ко Га још није нашао. Они који Христа нису нашли у овоме животу живе без срдачне вере, мислећи и бринући већма о житејском, тј. како да се провеселе, како да слатко попију и поједу, како да се лепше обуку, како да задовоље своје похоте, како да убију време (са којим не знају шта ће). Уосталом, њих време тражи и, не нашавши их, брзо промиче у њиховим очима. И лете дани за данима, ноћи за ноћима, месеци за месецима, године за годинама, док на крају не куцне и последњи, страшни час и каже им: 
„Стојте. Ваш ток је завршен, ваше је време изгубљено. Греси и сва безакоња ваша изишла су пред вас и са свом силом својом вас нападају. Они ће вас свом својом тежином вечно притискати“.

свети Јован Кронштатски