Архимандрит Арсеније (Папачок): Савети за ваше спасење

1. Да будете добро исповеђени.

Схватате да је то Тајна која нас спасава. „Јер, што будете ви раздрешили, и Ја раздрешујем!“ Тајна је утемељена на Светом Писму, готово! И ти се греси више не спомињу ни на Последњем суду, ни на митарствима. Значи, готово је! Добро исповеђени. Јер ако си добро исповеђен, почињеш да се истражујеш: псовао сам, мислио сам тако, учинио сам то. Почињеш да се решеташ и да се изоштраваш, и да се пресабираш и да се разоткриваш. Тако. Чак вас молим да запишете грехе кад сте их починили, да их не бисте заборавили. Није лако, јер ти сатана изгуби оловку, немаш хартију при себи, и заборавиш. Шта треба још да вам кажем? Немојте оставити само свештеника да вас пита. Он вас пита по одређеном начину испитивања. Али ти знаш суптилност свог греха или друго што. Дакле, будите исповеђени. Јер ако си добро исповеђен, не можеш више грешити и надаш се свом спасењу. То је једно.

2. Настојте да будете помињани на светим Литургијама.

Јер се, мили моји, она честица с вашим именом ставља у Свету Крв. И овако каже свештеник: «Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом грехе овде поменутих слугу Твојих, молитвама Богородице и свих светих Твојих». И стављају се све са дискоса у путир са Светом Крвљу. И схватате: где год да будеш, био мртав, био жив, спасен си; помиње се и за мртве и за живе. И шта те кошта? Настојте да будете помињани на Литургији. Било да вас познаје који свештеник, или вас познаје који духовник, било да ви, браћо, дајете за помен, али да будете помињани. То је све. Литургија није људско делање, мили моји. Ни анђеоско. Она је непосредно божанска! Јер не можеш ти да претвараш тамо. Он је Онај Који јесте! И ако би било могуће да се отворе Небеса и чак кров Олтара, не би на Небу видео више светлости и више поретка но што је у светом Олтару, са анђелима, јер је Христос са нама. Ми чак имамо једну молитву када обављамо Вход: „И учини, Господе, да са нашим входом буде вход анђела који с нама служе!“ Дакле, свештеник има власт. Јер они су тамо: мноштво анђела! То је Христос; шта, с тим се играш?! Дакле, настојте да будете помињани на Литургији.

3. Творите милостињу.

Дајте милостињу. О, када бисте знали!…И Влахуца (Александар Влахуца, румунски писац – прим. Хронограф) каже: „Милост је свеколико Свето Писмо!“ То је нешто највеће могуће. Јер тада значи да љубиш. И, гле, значи васпитање. Човече, ако (Христос) каже: „Примићете сто пута онолико“, не бој се да ћеш осиромашити. Хоћеш ли да се обогатиш? Дај! Али шта, зар гледамо да се обогатимо? Боли ме срце за убогога. Не боли ли те срце за њега, уопште? Био сам затечен пред једним просјаком, који је био без ногу, на улици. И овај је очекивао да изврнем џепове, без шале. Али ја нисам имао ништа. Десило се да немам ништа. Ишао сам пешице, нисам имао новца ни за такси. И рекао са му: „Брате, немој се љутити, немам ништа, али ти дајем топлу руку!“ „О, оче, тако што ми нико није дао!“ И рекох себи: „Снашао сам се! Победио сам!“ Е, хоћу да вам кажем: не будите равнодушни. И не чекајте да их сретнете. Тражите их. Тражите их, јер нашавши њих, нашао си себе. Записао си се тамо, горе. Не може те заборавити Спаситељ, не може те заборавити када твориш такву милостињу. И откидајте од себе по сваку цену. Сад, милостиња не значи само да вадиш из торбе; имаш пријатеља који пати, који не знам ти шта, који је тужан: „Што си тужан? Што си тужан?“ И тешиш га. И не остављаш га уопште. И значи да си учинио милостињу према њему. И дајеш му корисну реч: „Остави, море, што је умро отац, остави, мили, јер зна Бог. Немој се исцрпљивати. Хајде да будемо спокојни, хајде да га помињемо, да му помогнемо тамо (јер можемо да му помогнемо, сходно свом живљењу)“.

И пошто сте ми искали корисно слово, испричаћу вам причицу: Неки ученик је био љут што га његов отац, који је био на самртничкој постељи, није благословио, да би се и он спасао. Речи благослова који беху примила сва остала браћа биле су ове: „Спасавај се!“ И рекли су оцу: „Гле, ученику ниси рекао корисно слово“.  „Позовите га овамо“. И онда му је отац рекао као што вам и ја сада казујем: „Спасавајте се! Спасавајте се!“

hronograf.net