Бог се може чути само у тишини

Човек се дави у потоку речи које лебде у ваздуху. Они су као опало лишће - бескорисни и непотребни.

Беззвучност је нешто што нам апсолутно недостаје у животу.

Бог се може чути само у тишини. Он не намеће Себе и своје општење, већ чека да се ми сами обратимо Њему, да се прилепимо за Његов животворни ток. Бог долази онима којима је потребан.

Бука отежава слушање Бога. У вечном хаосу и таштини губе се спасоносне речи. И човек се оглуши. Само Реч Божија чини да чујемо; од људских речи губимо слух.

Слушати тишину значи тражити и веровати. Тишина је дубина. И нису сви спремни за озбиљно роњење. Већина се труди да се задовољи пеном на површини. Дубоке воде вере захтевају велики труд и неустрашивост.

Тишина лечи сваки бол. Бука која заглушује живот одвлачи вас од размишљања. Бол се раствара у молитвеној мисли која даје плод. Све велико настаје у тишини.

Бог је дошао у свет и остаће у њему до свршетка века. Бог је тишина, а ми Га морамо познавати, волети и сјединити се са Њим. Цео наш живот је бескрајна химна љубави према Богу.

митр. Антоније (Паканич)

pravlife-org