Веза Свете Тајне Брака и Свете Евхаристије

У животу Цркве имамо два пута (начина), уз помоћ којих остварујемо свој циљ, а то је заједница са Богом. Први је суживот који се остварује у брачној заједници особа различитог пола, и умножења људског рода што је заповест дата на почетку нашим прародитељима, док, други представља монашки живот који подразумева посебну духовну борбу уз помоћ Божију, пре свега са самим собом и својим страстима, као основним средством за постизање наведеног циља.

Без сумње да оба теже истом циљу, ипак начин на који се остварују током живота је различит, будући да у браку, супружници као једно тело, заједно своју породицу предају на службу Богу, а монаси који су се одрекли брачне заједнице опет нису себичне индивидуе, већ њихова љубав у молитви обухвата све људе овога света. Без обзира на различитости примене ова два начина живота подвиг који улажу и једни и други свој коначни смисао налази у Евхаристији, будућу да делају као чланови једног Тела Цркве.

Најважнији тренутак на венчању младенаца јесте када свештеник благосиља младенце речима: „Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их“. Ове речи показују да Црква поред тога што благосиља младенце за биолошку везу, она их види и прослављене пред Богом.  У складу са тим брак нам се открива као есхатолошка реалност а не као простор у коме остварујемо репродуктивне биолошке потребе, упућујући супружнике на узајамно делање и заједнички подвиг зарад остваривања вечног живота.

Тројичним благословом почиње св. Тајна Брака, што указује на нераскидиво јединство ове св.  Тајне са св. Евхаристијом. Тројични благослов који свештеник изговара на почетку показује коначни циљ који се нововенчанима даје у овој св. Тајни, будући да овим восгласом почиње и св. Литургија која је икона Царства Божијег, то је несумљива потврда да брак не може постојати мимо св. Евхаристије, без обзира што се у последње време  чин ове св. Тајне обавља одвојено од св. Евхаристије као засебан обред.

Младенци би након ове св. Тајне, требали да заједно приступе св. Причешћу, у будуће да носе бремена једно другом и испуњавају закон Христов, јер је њиховим браком вечност ступила у време, јер Царство Небеско је дошло када двоје више нису двоје него једно. Чист и частан брак је препун узвишености, препун Светога Духа, уписан на небесима а не само у земаљски регистар.

Оно што брак чини св. Тајном јесте сама Црква као тајанствена брачна заједница Бога и његовог народа, а пошто се све тајне употпуњавају у Евхаристији, сходно речима св. Николе Кавасиле: „онда је Ехваристија свадбена тековина, у којој женик води Цркву као девојку Невесту, у којој ми постајемо Плот Његове Плоти и кост Његових Костију.

Дејан Лукић, мастер теолог

patmos.rs