"Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?"

Ово питање је директно повезано са другим питањем које је својевремено (па чак и сада, узгред буди речено) забрињавало многе вернике: како се односити према пракси кремације, која је веома популарна на Западу? Одговарајући на ово питање, пре свега, морате схватити да пракса кремације више не може штетити покојнику, јер нема никакве везе са бесмртном душом човека, а свако тело ће, према православној доктрини, да васкрсне у обновљеном облику приликом Другог доласка Господа нашег Исуса Христа. И, у ствари, одбацивање праксе кремације повезано је само са чињеницом да може наштетити не мртвима, већ живима. Како? Чињеницoм да је људско тело, иако беживотно, обезвређено и представљено као нешто „утилитарно“, заборављајући речи Светог апостола Павла, који више него узвишено говори о телима: „Зар не знате да су ваша тела храм? Духа Светога који живи у вама“ (1. Кор. 6:19).

У односу на тело, иначе, постоји врло јасна и очигледна линија која разликује хришћанство од других религија – углавном источних – и религиозно-филозофских система. Тако су још од времена античке филозофије многи мудраци веровали да је у човеку важна само његова душа, а да је тело само нека врста терета за душу. Ова тачка гледишта је, највероватније, укорењена у дуализму, који супротставља душу и тело као добро и зло начело у човеку. Можда најпознатији антички филозоф, Платон, говори о телу на следећи начин: „Тело је као надгробни споменик, који скрива душу закопану под собом у овом животу."

Хришћански поглед на тело, као што смо горе приметили, је потпуно супротан. А то се може потврдити следећим аргументима: прво, сама чињеница Оваплоћења, односно чињеница да сам Бог преузима људску природу, већ показује важност и значај тела, јер да је тело зло, као исти древни филозофски системи верују, онда да ли га је Бог заиста прихватио као највише добро? Друго, у самом Новом завету, који говори о земаљском животу Господа нашег Исуса Христа, има доста доказа о исцељењима људског тела. А најважнији догађај који се догодио у нашем свету – Васкрсење Христа Спаситеља из мртвих – такође је још једна потврда вредности људског тела у очима Божијим.

Дакле, хришћанство је, можда, једина религија која тако високо цени у човеку не само његову душу, већ и његово тело, јер, према светим оцима, само целовита особа представља највишу творевину на овом свету - лик и подобије Божије. 

наставник Кијевске богословске академије Андреј Музолф