Схватимо да православље није религија или незнабожачка секта, већ Христово откривење, права веза са Христом кроз Свете тајне, кроз Светињу односа са ближњим и са читавом творевином. Православље је начин лечења, Црква као Тело Христово и ми као болесни чланови који желимо здравље и исцељење. Ово здравље долази и кроз ближњег. Христос и слика ближњег нису две различите ствари. Нека Христос постане наш живот, а не само његов део. Црква да постане читав наш живот - од „Добро јутро“, што кажемо продавцу, од загрљаја жене и деце, од осмеха који упућујем продавцу на бензинској пумпи или пијаци. Христос није само унутра, већ свуда.
Једно велико зло у нашем духовном животу је то што не допуштамо Христу да делује или му радије кажемо где треба да делује, а где не! Много пута му кажемо: „Остани у углу! Сад немаш посла! "Како ћемо наћи пут спасења када Христа претворимо у „марионету свог живота“ и идола којег желимо да се потчинимо својој себичности ... Оставимо то коначно и пустимо Христа да у нашем животу нацрта пут спасења.
Уђите у Цркву, млади или стари...Кренимо да постанемо једно, да помогнемо, загрлимо, опростимо и постанемо Његова деца. Живимо парохијски загрљај !!!
Успећемо! Загрљај је тамо, на Крсту и чека нас ...
Хоћемо ли одбити?
(о. Спиридон Скутис)
facebook.com/serafim.petkovic