Сузна молитва светог Јефрема сирина Пресветој Богородици

Умољавам те Родитељко незалазне светлости, саслушај шта говорим пред Тобом. Огрезао сам у блато, окорели, и сав сам покривен нечистотом, сав се помрачих. И земљу испрљах мноштвом мојих греха, Владичице моја, зато она сада, уздишући, вапије праведном Судији, призивајући за сведоке против мене и небо са звездама и сунцем. А бура помисли мојих погружава ме у очајање. Са трепетом приступа душа моја чекајући да избегне осуду. Све уздање моје, Богородице, на Тебе сам управио ја блудни. Јао! сваке срамоте испуњено је лице служитеља Твога, мада Ти непрестано умилостивљаваш Онога, кога си родила, да би пружио издашност своју и на мене недостојнога. Ти сама, која си носила Избавитеља света, раскини неразрешиве везе моје; Ти ме потамнелог убели сузама покајања; Ти која си родила Живот мој, васкрсни ме умрлога безбрижношћу мојом и удаљенога од Бога и анђела и приведи ме к њима, Богородице.
Заиста, велико је чудо, како је Господ трпео моје грехе! Како ме бедног још за живота није бацио на дно адово! Како није послао одозго невидљиви штап или мач да ме погуби. Сигурно Ти си ми, Владичице, заузимањем Твојим даровала живот, изискујући од мене покајање, које Ти сама, Преблага и даруј мени слузи Твоме, јер си Ти моја стена, пристаниште и ограда.
Озари ме светлошћу божанскога лица Твога, да би те усред ноћи величао песмама. Даруј ми Владичице скрушење, непрекидно уздисање и сузе, умиј душевну дубину и даруј ми потпуно остављење грехова као богоносна Жена, која је у утроби својој зачела Бога у телу. Усред ноћи Пречиста, да видим Тебе и да се радујем: О тврђаво моја! О непостидна надо моја! О животе и слатка светлости за слугу Твога. Прими ову молитву са нечистог језика и из прљавих уста мојих. Ноћ ова нека сада буде дан спасења слузи Твоме, Богоневесто. Нека се сада, Владичице, о мени обрадују анђели и праведни духови, да би са благодарношћу радосно прославио свесвето име Твоје, јер знам да све, ма шта хтела Ти, Преопевана, можеш пред Богом, кога си родила.
О, мати Божја, виша од свакога ума и речи! О дјево, која несравњено превазилазиш свако девојаштво, јер си и до рођења Господњега била девојка над свима девојкама, па си таква остала у самом рођењу и по рођењу. О девојко, којом је природа људска, у почетку пала и далеко одступила од Бога, по законима неисказаног човекољубља и беспримерног снисхођења, сједињена са блаженом и Божјом природом тако, да само биће није ни мало претрпело претварања, мешања ни измене. О девојко, кроз коју и после страшнога сједињења и примирења, по зависти ђавола и по сујетности ума нашега неиспуњавајући обавезе наше, поново бивамо призивани и добијамо милост Сина Твога и Бога по Твојим неодољивим молитвама! Тебе, Владичице, молим; Тебе умољавам милосрдну и човекољубиву Матер Милостивога и човекољубивога Бога, и овога часа заштити ме, јер ако икада, сада ми је најпотребнија Твоја помоћ и Твој покров.
Сав сам ја нечистота и греховно ђубре, краће рећи – стан свих страсти које упропашћују душу, а намеравам да приступим Пречистим и Страшним Тајнама Сина Твога и Бога, па ме страх мучи и трепет обузима због мноштва грехова мојих, које не могу да подносим, јер нема ни једног осећања мога које ја нисам испрљао. Каква дела сатанска са лицемерјем и радошћу не чиних? Каквим све непристојним помислима и замислима сујетним не разгоревах себе? Чему се све ум мој не подаваше у плен? Не само те страсти, у које сам по несрећи пао, воде ме, по праву које надамном имају, као заробљеника; не само оно расејава мој ум што сам по неуздржању осећања мојих позајмио из туђих дела или беседа, из ненамерно слушанога или виђенога, већ на против, страстни, слаби, детињски и неплодни мој разум, делујући заједно (споразумно) са почетком зла (ђаволом) и то што није било и што неће бити, што нисам чуо што нисам видео облачи у облике као нешто стварно и на све ово разбија све време мога бедног живота. При таквом мноштву зла у мени, решио сам злосрећни ја, да приступим превечним и божанственим Тајнама у које и анђели желе да проникну, али се бојим да, као недостојан, слично ономе необученом у свадбено одело, који је био свезан по рукама и ногама, место просвећења Божјом благодати, не будем бачен у таму и осуђен да у њој пребивам као у месту које ми и доликује.
Зато прибегавам к Теби, снажној и сигурној помоћи мојој. Буди милосрдна према мени Пренепорочна Владичице моја. Употребив материнско осећање пред Сином Твојим и Богом, испроси ми опроштај ранијих грехова и учини, да ме не запали сагоревајући и просвећијући огањ животворних тајни. Покажи ми пут како ћу остатак живота свога провести у покајању, чистоти и смирењу, са мном увек пребивајући у делима, речима и помислима, у свим душевним и телесним покретима, показујући ми правац, идући преда мном, руководећи ме, одбијајући противничку силу од мене и као слугу, ма да и неваљалога, свим сретствима снабдевајући и чувајући ме Твојом благошћу. О, свеблагословена Владичице, не одбаци недостојне и унижене молитве моје, већ и у овом животу и при изласку моје грешне душе, на будућем страшном и неумитном суду буди ми заступница и избави ме, да би спасен благодаћу Твојом, благосиљао и прослављао Тебе и обасјаван зрацима Твојим подигао се на хвалу, славу и поклоњење свеблагој, свемоћној и свеблаженој Тројици кроз све векове. Амин.