Бог прима свако покајање човеково - и мало и велико

Велико је човекољубље Божије! 
Бог никада не одбацује истинско покајање, већ и када би неко пао у стање најгоре порочности, а онда одлучио да се одатле врати на пут врлине, Бог и таквога прима, и приближава Себи, и чини све да би га привео у претходно стање. 
Бог је толико човекољубив да уколико се човек чак и не покаје потпуно, Бог ни то кратко и малено покајање не одбацује, већ га награђује великом наградом. 
То се јасно види из речи које је пророк Исаија изрекао о јудејском народу: За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог. Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који тугују 
(Иса. 57, 17-18).

О томе нам сведочи и пример порочног цара Ахава, кога је жена увукла у преступе, но чим се заплакао, и обукао у кострет и покајао се за своја безакоња, и приклонио се милости Божијој, избавио се од свих опасности које су му претиле: И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи: Јеси ли видео како се Ахав понизио преда Мном? Зато што се тако понизио преда Мном, нећу пустити оно зло за његовог живота, него за живота сина његовог пустићу оно зло на дом његов (1. Цар. 21, 28-29). 

А Манасија, који је по безумљу и окрутности превазишао све друге, који је укинуо законито богослужење, затворио Храм, помогао процват идолопоклоничке заблуде и био порочнији од свих претходника, чим се, потом, покајао, био је убројан у пријатеље Божије.

Свети Јован Златоусти