«Живот је прелеп!» – А.П. Чехов

Живот је непријатна ствар, али га врло лако можеш учинити лепим. И за то ти није потребно да освојиш 200 000 или да те награде орденом Белог Орла, нити да се добро удаш или ожениш, да се прославиш као добричина – сва та блага су тљена и лако се на њих навићи. Да би у себи осећао непрестану радост, чак и у тренуцима туге и жалости, потребно је:

а) бити задовољан тренутним

б) радовати се јер је „могло бити и горе“.

А то није тешко:

Када ти се у џепу запале шибице, онда се радуј и захвали небу што ти се у џепу није налазио барут.

Када сиромашни рођаци дођу код вас на викендицу, не тугуј, већ радосно узвикни: „Добро је што нису дошли они из града!“

Када ти се трн забоде у прст, радуј се: „Добро што није у око!“

Ако твоја супруга или свастика игра карте, онда немој да си ван себе због тога, већ се бесконачно радуј што слушаш игру, а не завијање шакала или концерт мачака.

Радуј се што ниси упрегнути коњ, ниси трихинела, ни свиња, ни магарац, ниси медвед којег воде Цигани, ни стеница… Радујте се што ниси хром, слеп, глув, нем, немаш колеру… Радуј се што тренутно не седиш на осуђеничкој клупи, кредитори ти нису за вратима и не преговараш о хонорару са Турбој.

Ако не живиш негде у некој забити, зар не можеш да се радујеш што ти се није посрећило да живиш у некој недођији?

Ако те један зуб боли, ликуј што те не боле сви зуби.

Радуј се што имаш прилику да не читаш „политику“, не чистиш септичке јаме, ниси ожењен са три жене одједном…

Када те воде у затворску ћелију, скочи од радости што те не воде у гену огњену.

Ако те шибају брезом, весели се и узвикуј: „колико сам срећан што ме не шибају копривом!“

Ако те је жена преварила, радуј се што је издала тебе, а не отаџбину.

И тако даље…

Следи човече моје савете и твој живот ће се бити само весеље.

poznajsebe.wordpress.com