Иван А. Иљин: Живот без светости

Живот без светости је прва велика несрећа нашег времена. Наш живот се лишава светости неприметно. Каткад ми, чак, и не посумњамо у време када и како то тачно почне да се догађа: ми, некако, заборављамо на то, апсолутно не мислећи на опасност и, одједном – све је готово. Многи од нас то и не примете. Ако нагло примете, онда се ишчуђују, чак и жале, јер нико то није хтео и устеже се да призна кривицу. Кривица се, међутим, управо и састоји не у делању, већ у занемаривању и запуштању: нисмо умели, нисмо хтели y себи да однегујемо нешто супротно ономе што нас је задесило – духовну пуноту и дубину живљења.

Наш земаљски живот има свој скривени, виши смисао. Тај смисао није на површини свакодневице и ситног трчкарања. Он не привлачи и не захтева. Он жели да буде жељен; слободно дефинисан, тражен, освојен и брижљиво чуван. Он од нас захтева неизнуђено признање и одлучно првенство. Само тада ће нам се отворити лако и штедро, испунити собом читав наш живот. Ако не удовољимо том захтеву, ако се не одазовемо на његова питања, искања и наду у подршку, виши смисао живота ће се измигољити поред нас и неприметно ће доћи до његовог оскрнављења. И не стога што би он постао бесмислен сам по себи, већ зато што ми почињемо да живимо тако као да је живот бесмислен.

У реалности све остаје као раније, тачније – вечно. Све – од капљице кише, до грациозне дивокозе, од птичијег цвркута, до тихе материнске љубави, од северног сјања, до јуначке смрти исповедника – све опстаје допуњено смислом, чудесно саздано, супстанцијално засићено, прожето Божијим дахом. Све је y caмомe себи укорењено, све остаје Божанствени текст, исписан освештаним писменима; све постоји као Божија тканина, саткана из мудроносних нити; све је сржна таинствена музика, садржана у чистој тоналности и хармонији које ојачавају душу. Али, ми који већ више ништа не знамо о томе, прецизније – не желимо да знамо, понашамо се тако као да смо се откинули с ланца и кренули најгорим путем. Ми већ не разумемо тај текст; ми смо покидали то вечно ткање; постали смо глуви за ту музику. Резултат постаје већ очит: ми смо извитоперили наше постојање.

patmos.rs