Митрополит КАЛИСТ ВЕР: Волим, дакле постојим

Углавном мислимо да знамо ко смо. Али, да ли ми уистину знамо у потпуном и дубоком смислу ко смо?
Један текст који је веома значајан за православно схватање људске личности је Псалам 64: 6 [ЛXX 63:7]: ,,Срце је дубоко”. То значи да је људска личност велика тајна. Постоје дубине или, можемо рећи, висине у мени о којима врло мало знам. 
Ко сам ја? Одговор уопште није очигледан. Моја личност као људског бића простире се далеко превазилазећи простор и време. И заиста, она допире изван простора до бесконачности и изван времена до вечности. Наша људска личност јесте створена, али она превазилази створени поредак. Позван сам да будем “учесник у божанској природи”, као што каже Петар у својој Другој посланици.
 Другим речима, позван сам да узмем удела у нествореним енергијама живога Бога. Наше људско позвање је обожење (theosis)деификација, дивинизација. Као што каже Св. Василије Велики: “Људско биће је створење позвано да постане Бог”.
Ово ме подсећа на причу о паду на почетку Књиге Постања, на обећање змије која каже Еви: “Постаћете као Бог”. Иронија ове приче је у томе да је управо то и била божанска намера. Људи су уистину позвани на божански живот. Али пад се састојао у чињеници да су Адам и Ева самовољом приграбили оно што би им Бог на Свој начин и у Своје време доделио као дар. 
  Границе наше личности заиста далеко сежу. Требало би да усвојимо динамички поглед на то шта значи бити личност. Не треба да мислимо да је наша личност нешто непроменљиво. Бити личност значи узрастати. Бити на путу. А то путовање је путовање без граница, које се протеже вечно, које се чак и у Царству Небеском наставља. Неки људи замишљају Царство Небеско као неко место где ништа нарочито не радите. Али то свакако заварава. Царство Небеско свакако значи да настављамо да напредујемо Божијом милошћу из славе у славу. Оно је крај без краја. 
Свети Иринеј напомиње: “Чак и у будућем веку, Господ ће увек имати чему новом да нас учи, а ми ћемо увек имати нешто ново да учимо”. Чак и у Царству Небеском, никада нећемо бити у позицији да кажемо Богу: “Понављаш Се. Све то смо већ чули раније”. Напротив, Царство Небеско значи непрестано чудо и бескрајно откривање. Да цитирам Џ.Р.Р. Толкина у Дружини Прстена: “Пут вечно иде и никад не стаје.”
Постоји, дакле, специфичан разлог зашто је природа људске личности тајанствена и тешко ју је дефинисати. На тај разлог нам указује Свети Григорије Ниски који у 4. веку пише: “Бог је”, каже он, “тајна изван сваког разумевања”. Ми људи створени смо по слици Божијој. Слика треба да репродукује карактеристике архетипа, оригинала. Тако да ако је Бог изван разумевања, онда је и људска природа створена по слици Божијој такође изван разумевања. Управо због тога што је Бог тајна, и ја сам такође тајна.

Помињући, дакле, слику, дошли смо да најважнијег фактора наше људске природе. Ко сам ја? Као људска особа, створен сам по слици Божијој. То је најзначајнија и основна чињеница моје личности. Ми смо Божије живе иконе. Свако од нас је створени израз Божијег бесконачног и нествореног самоизраза. Стога ово значи да је немогуће разумети људску личност одвојено од Бога. Људи одсечени од Бога више нису аутентично људи. Они су испод нивоа људи.
Ако изгубимо осећај за божанско, једнако губимо и осећај за људско. А то, на пример, можемо веома јасно видети из приче о совјетском комунизму током 70 година који је уследио након револуције 1917. Совјетски комунизам је настојао да успостави друштво у коме ће се постојање Бога порицати, а слављење Бога бити потиснуто и елиминисано. У исто време, совјетски комунизам је показао застрашујуће непоштовање достојанства људске личности. 
Ове две ствари иду заједно. Ко год афирмише човека, афирмише Бога такође. Ко год пориче Бога, пориче такође и људску личност. Људско биће се не може схватити на прави начин осим у односу на божанско. Људско биће није аутономно, није самостално. Ја у себи самом не садржим значење. Као личност створена по слици Божијој, увек указујем изван себе на Царство Божије. 
Сећам се једне посете током својих студентских година на Оксфорду Архимандриту Софронију, ученику Светог Силуана Атонског. Одржао је предавање о православљу и била је дискусија након тога. Пред крај, председавајући је рекао: “Имамо времена само за још једно питање”. Неко је устао позади из публике и рекао: “Оче Софроније, молим вас да нам кажете шта је Бог?” 
Отац Софроније је веома кратко одговорио: ,,Реците ви мени шта је човек?” Бог и људска личност су две тајне које су међусобно повезане и ниједна се не може разумети одвојено од друге. ,,По слици Божијој” значи да постоји вертикални однос у нашој личности. Ми можемо бити схваћени само у смислу наше повезаности са божанским. 
А онда, размислимо о другој ствари. ,,По слици Божијој” значи по лику Тројице. Као што Свети Григорије Богослов каже: ,,Кад кажем Бог, мислим Отац, Син и Свети Дух.” То је оно што ми као хришћани мислимо када кажемо Бог. Ми Бога не схватамо као низ апстрактних представа. Ми Бога схватамо као три Личности. И то врло јасно видимо из Симбола вере. Почињемо Симбол вере говорећи: ,,Верујем у Једнога Бога'''. А онда не настављамо даље говорећи: ''Који је неузроковани узрок, првобитна реалност, који је основа постојања''. Овако говоре многи модерни теолози. Већ кажемо у Симболу вере: ,,Верујем у Једнога Бога ... Оца, Сина и Светога Духа.'' Ми, дакле, настављамо у специфичном личносном начину обраћања. 
Бог је за нас Тројица. А ако смо ми створени по слици Божијој, створени смо по слици Троједног Бога. Шта то значи за разумевање наше личности? Размислимо најпре о Тројици, а онда о нама самима. 
,,Бог је љубав'', објављује Свети Јован у својој Првој посланици и даље каже: ,,У љубави нема страха; него савршена љубав изгони страх''. У правој љубави нема искључивости, нема љубоморе. Права љубав је отворена, не затворена. Бог је љубав. Нема страха у љубави. И тако Бог није љубав једнога. Бог није љубав у смислу самољубља, у смислу љубави затворене у саму себе. Бог није затворена јединица. Бог није јединица, већ јединство. Бог је љубав у смислу заједничке љубави, узајамне љубави три Лица у Једном. 
 
vaznesenjeovcarbanja