“Јер не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним.”

Много пута очајавамо када погрешимо, када починимо грех, када увек изнова бирамо исте деструктивне навике.

„Али пошто знам да ћу забрљати, зашто се не променим?“

Зато што није реч о промени ума, већ о промени вашег срца.

Ко не зна шта је зло? Знамо сви, па ипак га и даље чинимо.

Оно што мрзимо, то радимо. У нама постоје два импулса у исто време, један према животу а други према смрти.

Али, у грешци и греху не смемо да осећамо очајање, без обзира колико нас боли или смо се већ уморили.

Погледајмо живот и саме себе онако како нас Бог види.

Није важно какви смо били или какви јесмо, него, какви ћемо бити.

Бог се не задржава на ономе што нисмо постигли, већ на ономе шта смо желели да постигнемо.

Бог се не задржава на ономе што ми не можемо учинити, већ на ономе што можемо, а ипак не чинимо.

У томе је тајна.

Урадите оно што можете и онда ће Бог учинити оно што ви не можете.

Схватите да се Бог не плаши и није запрепашћен због вашег греха.

Он не губи своју бескрајну љубав према вама.

Шта радите када вам дете падне и удари се? Да ли престајете да га волите?

Напротив, још га више волите. Зато што је пао, ударио се и боли га.

То је оно што Бог ради. Никада нас не напушта.

Не слушајте оне који вам говоре: „Сагрешио си, Бог те напустио“.

Нигде Он није отишао.

У твом паду и грешци Он те својим загрљајем подиже и исцељује.

Одлучи и викни наглас, нека то чују твоје мисли и калкулације, које црпе снагу твоје душе.

Бог те воли и чини све да будеш вечно са Њим.

Он те никада неће оставити. Само је потребно да ти то желиш.

Он жели радост и светлост у твом животу.

Радије би испунио небо понизним грешницима него гордим савршенима.

Много пута нам више користи пад који нас згужва него врлина која ће нас оборити.

 о. Хараламбос Пападопулос

 facebook.com/p.libyos