Свети Силуан Атонски - О, Адаме

Дух Свети је љубав и сладост душе, ума и тела. Ко је познао Бога Духом Светим, ненасито се и дан и ноћ отима ка живоме Богу, јер је љубав Божија веома слатка. Изгубивши, пак, благодат, душа не престаје да са сузама иште Духа Светог. Ко није познао Бога Духом Светим, не може Га са сузама тражити и његова је душа стално у борби са страстима. Његов ум мисли на земаљско и не може доћи до сагледавања и познања Исуса Христа. Он се познаје Духом Светим. Адам је знао Бога у рају. По свом паду он Га је са сузама тражио. „О, Адаме, оче наш, причај нама, деци својој, о Господу. Твоја душа је знала Бога на земљи, знала је и рај и сладост и весеље. Сада си на небу и видиш славу Господњу. Причај нам како се слави Господ због Својих страдања, како се певају песме на небу, и колико су лепе, будући да се певају Духом Светим“. Причај нам о слави Господњој. Колико је Он милостив и колико воли Своја створења. Причај нам и о Пресветој Богородици. Како се она велича на небесима и каквим се песмама хвали. Причај нам како се тамо радују светитељи и како сијају од благодати. Како они воле Господа и како смирено стоје пред Богом. О, Адаме, утеши и обрадуј наше жалосне душе. Причај нам шта све видиш на небу. Зашто ћутиш?… Погледај, сва земља тугује… Или, можда од љубави Божије не можеш ни да нас се сетиш? Или видиш Богородицу у слави и не можеш да се отргнеш од тог виђења, и нећеш да нама жалоснима кажеш реч утехе како бисмо заборавили своје патње на земљи? О Адаме, оче наш, ти видиш тугу својих синова на земљи. Зашто ћутиш?“ Адам говори: „Децо моја, пустите ме. Не могу да се отргнем од љубави Божије и говорим са вама. Моја је душа рањена љубављу Господњом и радује се красоти Његовој. Како онда могу да мислим на земљу? Који живе пред лицем Господњим, не могу да мисле на земаљске ствари“. „О, Адаме, оче наш, ти си нас, сирочиће своје, оставио? А ето, ми смо жалосни на земљи. Реци нам шта да чинимо да бисмо угодили Богу? Погледај на децу своју расејану по свету, расејану умом својим. Многи заборављају Бога, живе у тами и иду у пропаст ада“. „Немојте ме узнемиравати. Видим Мајку Божију у слави и како да се одвојим од тога и говорим са вама? Видим свете пророке и апостоле и сви су они слични Господу нашем Исусу Христу, Сину Божијем. Ходам по рајским вртовима, и свуда гледам славу Господњу, јер је Господ у мени, и начинио ме је сличним Себи. Господ прославља човека тиме што га чини сличним Себи“. „О, Адаме, ми смо твоја деца. Реци нама који се мучимо на земљи како се задобија рај, да бисмо и ми као и ти видели славу Господњу. Наша душа тугује за Господом, а ти живиш на небу и радујеш се слави Господњој. Молимо те – утеши нас“. „Зашто вапијете ка мени, децо моја? Господ вас воли и дао вам је заповести. Држите их, љубите једни друге и наћи ћете мир у Богу. Кајте се сваког тренутка за своје грехе да бисте могли изаћи у сусрет Господу. Господ је рекао: „Оне који ме воле љубим, и оне који ме славе – прослављам““. „О, Адаме, моли се за нас, децу своју. Од многих невоља тужне су душе наше“.

youtube.com